Мањак цркава у Србији

Мада је црквено градитељство у замаху, Србија по броју становника  и даље има мање сакралних здања него већина земаља у окружењу и Европи. Зато држава планира да у изградњу и обнову верских објеката у току ове и наредне године уложи милијарду и 320 милиона динара, односно 15 милиона евра.

Како каже министар вера Милан Радуловић, ово је највећа државна инвестиција у ову област од 1940. године. Према предлогу национално-инвестиционог плана, за црквено градитељство ће се у овој години издвојити 488 милиона динара, а у 2007. години приближно 832 милиона динара.

– Ова средства ни издалека не задовољавају потребе верских заједница у Србији, али, ипак, показују другачији културолошки однос државе према Цркви. Некада се мислило да је подизање храмова посао самих верника. Али, срећом, дошло се до трезвенијег схватања да су верски објекти део друштвене супраструктуре. За једно насеље је важно да има школу, дом здравља, спортска игралишта, али и да храм буде окречен и парохијски дом уређен – каже Радуловић.

Обилазница око Жиче

У анализи постојеће ситуације сакралног градитељства, у склопу дописа упућеног Министарству финансија како би се обезбедила средства, констатује се да је много започетих а незавршених храмова, али и цркава које су у врло лошем стању. Да би се поправила ситуација Министарство вера је предложило седам појединачних програма.

Међу приоритетима су радови на Светосавском храму на Врачару, затим изградња и реконструкција саборних цркава у регионалним центрима. На листи приоритета су изградња и реконструкција манастира од националног значаја. Пошто се ове и наредне године обележава јубилеј осам векова Жиче, овај манастир ће добити нове садржаје као што су гостопримница, нова трпезарија, а биће направљена и нова саобраћајна обилазница око овог духовног средишта. У плану је изградња и објеката за верско образовање, парохијских храмова, али и заштита верских здања у неразвијеним регионима.

– Домаћин неће да дозволи да му ни кокошињац прокисне, а ми у Србији имамо цркве које пропадају од кише, али и неокречене са оронулом фасадом. Кад се погледају поједини црвоточиви и зачађавели иконостаси човек има утисак да су и свеци са икона почели да беже – сликовито описује Радуловић ситуацију са старијим храмовима који су пропали због недостатка пара за њихово одржавање.

Гледано по регионима, ситуација у Србији у области црквеног градитељства и обнове је неуједначена. У Војводини има велики број цркава старих између 100 и 250 година које су пропале због влаге. Радуловић је споменуо аламашку цркву, али и село Мраморак код Ковина у којем се налази трећи по величини храм у Војводини. – Ако у току ове године не замени кров цркве у Мраморку урушиће се – додаје министар вера.

Суботичка синагога

На југу Србије је ситуација још тежа, јер нема довољно храмова. Бојник и Владичин Хан су, како истиче Радуловић, једина општинска средишта у целом православном свету која немају цркве. У Владичином Хану постоји једна капела на гробљу, а у Бојнику су темељи започете цркве зарасли у коров.

Посебна ситуација је у Пироту и Лесковцу у којима су цркве из турског доба једнобродне и више личе на куће. Врањски епископ Пахомије у току обнове ових храмова поставља кубе тако да сада више личе на православне цркве. По оцени министра вера, једино је у Шумадијској епархији боља ситуација. Министарство вера ће издвојити новац за градњу и две цркве у иностранству, једну у Берну у Швајцарској, а другу у главном граду Канаде Отави.

Новац из буџета се не издваја само за богомоље СПЦ. Како објашњава министар Радуловић, сходно броју верника и остале конфесије добијају новац за храмове. Тако ће држава финансирати обнову суботичке синагоге која се налази листи угрожених културних добара, као и Богородица Љевишка и Пећка патријаршија. Средства ће бити издвојена и за поједине католичке храмове, али и за протестанстку цркву у Зрењанину, али и довршетак Исламског културног центра поред Бајракли џамије у Београду. – Овај објекат поред џамије који је бесправно подигнут, успут и запаљен, треба легализовати и што пре довршити – сматра министар вера.

Све конфесије могу својим пројектима да конкуришу, али ипак неће сви добити новац. Радуловић је споменуо пример започете цркве у једном селу код Житишта: "Мештани су напокон решили да направе цркву и то ни мање ни више него петокуполну и већу него у Житишту. У темеље су уградили чак и подно грејање и сада траже новац. Рекао сам им да не могу добити паре од државе, јер сматрам да не могу да заврше тако велику цркву".

--------------------------------------------------------------------------

Светосавски храм није занемарен

"Још нисмо ни близу завршетак радова на Храму Светог Саве на Врачару и нико жив не може да да тачан предрачун колико ће пара још пара бити потребно да се он доврши", каже Милан Радуловић одбијајући приговоре да ова влада занемарује заветни храм српског народа.

Претходна влада је како, додаје министар вера, трећину буџета Министарства вера улагала у Храм, али зато није уложила ниједан динар у стипендије или издавање књига.

"Светосавски храм је капитална инвестиција и од доплатне поштанске маркице ове године ће добити два милиона евра. У његов завршетак улажу и грађани својим донацијама, али и сама Црква. Али, ми као министарство не можемо дозволити да све друго занемаримо улажући у Храм, а да нам широм Србије кровови осталих цркава пропадају и да пет-шест монахиња живе у једној келији као у манастиру Раваница."