Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Проба или премијера

Проба или премијера
Кубанац чита извештај о Кастровом здрављу (Фото ЕПА)

Куба у напетом ишчекивању преживљава генералну пробу првог дана живота без Фидела Кастра на њеном челу. У предвечерје, кад је време за теленовеле, његов лични секретар објавио је ново писмо, које је потписао оперисани пацијент из своје болничке постеље. Не зна се ни кад је ни где тачно оперисан Фидел Кастро, нити каква је то интервенција била, али се командант који је надживео девет америчких председника, распад совјетског комунизма и пола века неприкосновено владао изолованим карипским острвом, обратио нацији од 11 милиона људи тврдећи да је "духом одлично", мада би  прогнозе о физичком постоперативном стању биле преурањене. Десетак дана пре свог осамдесетог рођендана, врховни командант, генерални секретар, председник државног савета предао је сијасет својих највиших функција "до опоравка" млађем брату Раулу од кога на острву такође јуче није било ни трага ни гласа. Већина Кубанаца не може ни да замисли како би изгледао живот без вође, а седамдесет одсто нације рођено је после доласка Фидела Кастра и генерације комунистичких ветерана на власт пре 47 година.

Зборови жеља и порука

Само пре неколико дана, 26 јула на годишњицу герилског напада на једну касарну, Фидел је петочасовним говором, стојећи, доказивао да је још у пуној снази и то тек што се вратио из Аргентине са самита јужног рога Латинске Америке где је такође пред масом на стадиону одржао трочасовну маратонску беседу.

Док су се по фабричким халама и факултетима одржавали  контролисани зборови са порукама о настављању Фиделовог пута, и жељама за брзи опоравак, сваких пола часа на радију и телевизији понављан је коминике од претходне вечери. Тек у предвечерје стигла је нова вест коју је такође потписао Фидел Кастро. Овога пута Кастро је зажалио што је због опасности из иностранства његово здравље постала "најчуванија државна тајна" па не може детаљније да опише своју операцију и опоравак.

Први је, како се могло очекивати, вест да је Кастрово постоперативно стање стабилно, објавио елоквентни венецуелански председник Уго Чавес који се затекао на светској турнеји удруживања земаља против "империјализма САД". Он је својеврсним журналистичким даром, из комунистичког Вијетнама поручио свету да је "Кастрова операција успела". Многи у венецуеланском председнику са солидном петродоларском подлогом, виде наследника Фидела Кастра, који би могао да комунистичку идеју и жар рашири дубоко подељеним латиноамеричким континентом.

Тешко је, наравно, на острву које не памти демократске изборе или слободне медије дати процену јавног мњења. Извештачи са лица места шаљу спорадичне изјаве појединих грађана који збуњено и уплашено очекују даљи развој догађаја.

Различите верзије

Многе дипломате одложиле су своје годишње одморе за нека друга стабилнија времена. Међу њима у Хавани колају различите верзије најновијих догађаја. По једној тези, све што је до сада речено је истина, и Фидел Кастро се заиста опоравља од једне компликоване операције, а вест је морала бити објављена јер су се многе иностране личности спремале да пођу на Кубу ради заказане па одложене прославе Кастровог осамдесетог рођендана.

По другој верзији, стање здравља кубанског лидера је много озбиљније а ово су само први наговештаји краја како би се за то припремила и домаћа и светска јавност, и како би се транзиција бар донекле уходала. Већина посматрача верује ипак да је ово почетак краја једне ере и да је у току генерална проба по сценарију Фидела Кастра, за дан када њега више не буде.

Сасвим други сценарио већ је припремљен за "дан после" у јединој светској суперсили. Док су у Мајамију, где обитава највећа концентрација антикастровске кубанске емиграције, громогласним бубњевима прослављали Фиделов "почетак краја", на државној кубанској телевизији речено је да је славље из Мајамија "за гађење". Али мимо ових популистичких манифестација на амерички начин, три водећа америчка листа ("Њујорк тајмс", "Вашингтон пост" и "Вол стрит џорнал") објавили су уводне коментаре о "променама на Куби". Амерички интерес би морао да буде да се Куба, "мирном транзицијом" претвори у просперитетну демократску земљу што због њеног изузетног положаја, образованих вештих и даровитих људи не мора да буде утопистичка фантазија, пише "Њујорк тајмс" . Овај лист подсећа да је десет узастопних америчких председника прокламовало своју жарку жељу да доживи Кубу без Кастра. Џорџ Буш има шансу да му се жеља оствари. Али он не сме да дозволи да америчка политика постане талац радикалних кубанских имиграната из Мајамија. Уместо тога треба да прихвати прилику и помогне Кубанцима у мирној транзицији ка демократији.

Већина латиноамеричких медија разматра Кастрову еру из другог угла. Наглашава се да је комунистички лидер искоренио неписменост, пружио бесплатно образовање и здравство, смањио јаз између богатих и сиромашних а то Кубу издваја од  многих других латиноамеричких земаља. Боливијски староседеоци, народи Кечуа и Ајмара, спонтано или под руководством новоизабраног председника Еве Моралеса организовали су молитвене сеансе преколумбијанској богињи Паћамама (Мајка земља) за здравље лидера једине комунистичке земље на западној  полулопти мајке Земље.

Зорана Шуваковић

-----------------------------------------------------------

ЕУ пожелела опоравак Кастру

БРИСЕЛ - ЕУ је јуче, у врло краткој поруци, пожелела опоравак кубанској демократији и председнику Фиделу Кастру који се налази у болници због крварења гастроинтестиналног тракта.

ЕУ је саопштила и да за сада нема планова о томе какви ће бити односи са Кубом после евентуалног дефинитивног одласка Кастра са власти. "Не постоје планови. Ми желимо да се председник Фидел Кастро и кубанска демократија брзо опораве и то је све што можемо рећи", рекао је портпарол ЕУ Пјетро Петручи.

Односи ЕУ и Кубе су током последњих година били врло хладни и Брисел је у више наврата критиковао Кастра због кршења људских права. ЕУ је прошле године укинула санкције против Кубе, које су подразумевале избегавање разговора на високом нивоу са кубанским званичницима. (Бета)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.