Пожељан страни капитал

Приливи страног капитала у Србију били су пре избијања светске финансијске кризе окосница нашег модела раста и несумњиво су помогли српској привреди да у одсуству домаће штедње оствари свој потенцијал за транзициону конвергенцију. Омогућили су, такође, нашим домаћинствима и држави да значајно подигну потрошњу. Пре избијања кризе практично читав доходак Србије одлазио је у потрошњу. Такав модел раста је био социјално привлачан, али економски неодржив.

Нема сумње да су нам за обнављање економског раста у наредном периоду потребни значајни приливи страног капитала. Управо зато је нужно сагледати шта је био кључни проблем прилива страног капитала у Србију пре кризе. Поред чињенице да су приливи страног капитала били каналисани у потрошњу уместо у инвестиције, кључни проблем представљала је неравномерна подела ризика међу тржишним учесницима, као и неусклађеност валутне структуре финансирања, што је даље угрожавало стабилност нашег финансијског система. Транзициja је дуготрајан процес и захтева дугорочно финансирање. Део извора нашег финансирања био је, међутим, краткорочан, због чега је њихово занављање често било неопходно. Додатни проблем био је у томе што је највећи део извора финансирања био у страној валути, док је већина прихода била у динарима. 

Дакле, супротно устаљеном мишљењу, нашу привреду није довело у опасност изузетно ризично понашање страних инвеститора, већ управо њихово неприхватање ризика.

Ризике узроковане валутном и рочном неусклађеношћу нису преузели страни инвеститори него домаћа привреда и делимично становништво. Они су ти који су поднели највећи терет када су приливи капитала пресушили и када је динар ослабио.

Управо због овакве неравномерне расподеле ризика, креатори макроекономске политике треба да остану опрезни по питању прилива страног капитала. Наша макроекономска и финансијска стабилност је била погођена у време кризе не зато што смо се задуживали у иностранству да бисмо финансирали раст, већ зато што страни инвеститори нису преузимали одговарајући део ризика који је повезан с тим активностима.

Са становишта Народне банке сви облици прилива страног капитала добродошли су све док је ризик повезан са њима у доброј мери на страном инвеститору, а не у нашем систему. То значи да ћемо радити на томе да се предност радије да дугорочним у односу на краткорочне приливе, будући да већина инвестиционих пројеката захтева и такво финансирање. Најпожељнији облици прилива страног капитала за нас свакако су директне стране инвестиције или заједничка улагања, јер нам, између осталог, доносе и друге користи у виду стручног знања и технологије. Инвеститори који преузимају више ризика на себе, јасно показују своју дугорочну посвећеност српској привреди.

Ми подржавамо и чисте финансијске приливе – чак и краткорочне, уколико су они усклађени са нашим инвестиционим потребама. И ови приливи, из бројних разлога које сам претходно навео, доприносе развоју финансијског тржишта и подстичу неопходну диверсификацију ризика.

Због свега наведеног, Народна банка подржава учешће страних инвеститора у трговини  најављеним средњорочним динарским државним обвезницама, што би могло да обнови интерес страних инвеститора за улаагања у Србију. Међутим, наглашавам да имамо јасне препоруке по питању видова њиховог учешћа. Сматрамо да су пожељнији видови по основу којих страни инвеститори преузимају највећи део кредитног и девизног ризика, као што је то у случају директне куповине за тзв. banking book по принципу „купи и чувај“ или за тзв. trading book по принципу „купи и продај“.

Народна банка ће регулаторним мерама одмах реаговати уколико проценимо да акумулирање ризика услед његове неравномерне расподеле, опет угрожава стабилност финансијског система.

Да закључим, са становишта Народне банке смањење прилива страног капитала нипошто није у интересу Србије, али је пожељна промена структуре прилива у односу на ону коју смо имали пре кризе. Желимо да се постигне таква структура прилива капитала која ће подразумевати да страни инвеститори преузимају више ризика по основу улагања у нашу економију. То не значи да подржавамо само директне стране инвестиције и заједничка улагања. Подржавамо и чисте финансијске приливе под условом да кредитни и девизни ризик, као и ризик рочности, не падају у потпуности на терет домаћег финансијског система. 

Вицегувернер Народне банке Србије