Мотоциклисти – опасност у саобраћају

Несносна бука двотактних машина којe упола ноћи разбијају сан житеља Улице Јурија Гагарина на Новом Београду, „дизање” на задњи точак на семафору код „Москве” у Краља Милана, „завој” око Славије брзином од 100 километара на сат и „потписивање” низ Устаничку, само су део вратоломног опуса разузданих власника двоточкаша који, осим о драконским казнама новог Закона о безбедности у саобраћају, више не брину ни о сопственој глави.

Статистика их одавно сврстава у групу „најугроженијих учесника у саобраћају” јер уз „данак” сопственој непажњи, високу цену по правилу плаћају и у несрећама које изазивају други возачи. То их, међутим, не спречава да на „Фејсбуку” формирају групе попут „За оне који воле дивљање моторима”, као ни забринуте посматраче да се питају има ли нови Закон уопште сврхе.

У незгодама на престоничким улицама које су се догодиле за прва три месеца ове године, према подацима Управе саобраћајне полиције, учествовало је 68 мотоцикала, 20 мопеда (бицикала са мотором) и 12 бицикала. У њима је страдало шест особа, а тешко је повређено 15 возача и осам путника. Лаке повреде задобио је 41 возач и 13 путника.

Драган Богосавац, начелник Управе саобраћајне полиције ПУ за град Београд, каже да нови прописи после четири месеца примене изазивају тренутни и меморијски ефекат, што значи да возачи тек када виде полицајца успоре, или тек на местима где претпостављају да ће бити саобраћајна полиција смање брзину. Прописи ће, према његовим речима, у потпуности бити сврсисходни тек када буду променили свест возача.

– Очекујемо да сви схвате да закон треба поштовати због безбедности а не само из страха од казне. То морају да схвате они који нису ни свесни да саобраћајке односе више живота него болести срца. Зато упућујемо полицајце да разговарају са возачима када их зауставе, нарочито са млађим мотоциклистима, јер их највише настрада у доби од 20 до 25 година – истакао је Богосавац.

Нарочито ризикују они који мотоцикле не схватају као превозно средство већ као статусни симбол.

– Мало је суграђана који мотоциклом иду на посао, он већини служи за возикање. Прошле године смо апелима на возаче утицали да многи почну да носе заштитне кациге. Тешко је некога убедити да мисли на остале учеснике у саобраћају и брине о туђој безбедности, ако не води рачуна о себи. Зато, казне нису никада довољно оштре. По мом мишљењу, и ове нове су ниске, јер саобраћајним прекршајима неће возачи наудити само себи – каже Богосавац напомињући да је, ипак,

добро што је у последње три године запажено смањење броја страдалих мотоциклиста у целој земљи.

Владимир Јевтић, координатор за безбедност двоточкаша у Српском комитету за безбедност саобраћаја, каже да је нови закон донео промене али оне нису суштинске.

– Нови закон прописује обавезу ношења кациге – возач и сувозач морају имати закопчану заштитну кацигу на глави, на начин који је прописан декларацијом произвођача. И у старом закону је постојала обавеза возача на два точка (осим бицикала) да користе заштитну кацигу. Термин „морају да носе заштитну кацигу” често је тумачен на неправилан начин, па се дешавало да је имају на руци или у пртљажнику. Неки су носили кациге, али су то били најобичнији пластични шлемови. У случају несрећа могли су теже да се повреде или да чак страдају. Повећана је и старосна граница за добијање дозволе за вожњу мотоцикла до 125 кубика са 14 на 16 година – објашњава Јевтић.

Пропусти новог закона су непостојање правог приступа проблему безбедности двоточкаша у саобраћају, а тичу се пре свега образовања.

– И даље је нејасан конкретан начин едукације и обуке возача који је, бар до сада, био један од најлошијих у Европи, а нажалост наставио је да се примењује и у 2010. години. Возачи двоточкаша су и даље без икакве контроле надлежних, користећи таблицу „Л” у трајању од 15 дана (то значи да могу да возе док су још на обуци), а после тога полажу теоријски део о безбедном учествовању у саобраћају, који ни приближно није прилагођен овој категорији возача. После положеног теоријског дела следи практични део полагања на полигону и вожња у саобраћају, који су до те мере упрошћени да је илузорно тврдити да је возач спреман за безбедно управљање двоточкашем у саобраћају. Новим законом још није дефинисано ко треба да обучава возаче двоточкаша, како и која знања треба да им пружи, како се и где преноси практични део обуке који ни изблиза не подразумева реалне услове саобраћаја који очекују возаче двоточкаша – каже Јевтић.

И поред новина, возачи мотоцикала и даље су остали маргинализована група у саобраћају.

Б. Васиљевић