Параграфи завадили мајсторе

Будући закон о занатству, још у форми преднацрта, поделио је занатлије у Србији. На Интернет страници Министарства економије јавности је на јавну расправу од средине априла предочен као предлог закона, а изјашњавање би требало да траје до краја маја, да би га влада разматрала у августу.

Извршни одбор Заједнице предузетника Привредне коморе Србије сматра да је предлог припремљен у уским чиновничким круговима надлежног министарства и да нису консултоване занатлије. Замера му се да им, поред осталог, уводи непотребне нове намете и ствара паралелни коморски систем, па од њега треба одустати. У Предлогу закона пише да би нова занатска комора почела да ради најкасније у року од дванаест месеци од дана његовог ступања на снагу.

Предлог закона о занатству, међутим, подржава Асоцијација малих и средњих предузећа и предузетника Србије, јер сматра да целовито уређује област занатства.

– У најкраћем, занатлије траже да закон врати звање занатлија и тиме одговарајући професионални статус – истиче Душан Брајовић, председник Скупштине Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника Србије и председник ИО Општег удружења предузетника Београда. – Поред тога, траже да се утврде занатска занимања и услови под којима се могу обављати занатске делатности, да имају могућност на одговарајуће занатско образовање, своја струковна удружења и комору у које могу добровољно да се удружују ради самосталног и репрезентативног заступања својих интереса.

Брајовић каже да се коморе декларативно слажу да је неопходна реформа коморског система, али нису спремне на реформу и суштинске промене, јер се противе стварању „паралелног коморског система”, чиме заговарају очување постојећег стања. Притом, подсећа да последњим изменама и допунама закона о привредним коморама из 2009. године, Влада Србије заговара приватизацију коморског система. – Одређеним поступцима руководиоци коморског система показују да то нису добро разумели, па су се определили за породични коморски систем, о чему сведочи, између осталог, и избор новог генералног секретара ПКС – сматра Брајовић, и додаје да, с дуге стране, „Предлог закона о занатству афирмише концепт демократизације коморског система.”

Представници Привредне коморе Србије сматрају да би оснивање занатских комора „одвојило предузетнике и општа удружења из постојећег система Привредне коморе Србије и урушило већ постигнути утицај привреде на законодавну и извршну власт у креирању повољнијег економског амбијента.” Брајовић, међутим, пита кога садашњи систем привредних комора у Србији представља.

– Привредне коморе не знају ко су им чланови, јер не воде регистар привредних субјеката – тврди Брајовић. – Како је, у складу са законом, чланарина обавезно-необавезна, формално обавезна, али нема правне принуде наплате чланарине, плаћају је јавна и велика предузећа као и банкарски сектор.Привреда Србије има око 300.000 привредних субјеката, а од тога су 98 одсто микро привредни субјекти, са до 10 запослених. Ниједан од њих не плаћа привредним коморама обавезну чланарину. Међу главним изворима финансирања постојећих комора су доприноси који им плаћају јавна, дакле државна предузећа.

Али, из ПКС указују да управо Предлог закона о занатству на мала врата, преко обавезног лиценцирања занатлија, уводи обавезно чланство у занатским коморама: тарифе и накнаде у корист Занатске коморе Србије (упис у именик коморе, лиценца за мајстора – ментора, испит за мајстора, испит за мајсторског помоћника, мајсторско писмо, чланарина Комори), а накнаде за издавање извода, уверења и потврда биле уређене правилником.

Оно око чега се два удружења занатлија слажу јесте да образовни систем треба да омогући одговарајуће занатско образовање. Да ли ће Министарство економије приволети њихове представнике да седну за сто и заједнички дођу до најприхватљивијег Закона о занатству, остаје да се види.

----------------------------------------------

Расправа на Итернету

Закон о занатству је први закон у Србији о коме се јавна расправа одржава на Интернету. Удружење за развој електронског пословања „еСрбија” поставило је сајт www.ZanatskaKomora.cом са намером да омогући свим предузетницима занатлијама који неће моћи да присуствују јавним расправама да на форуму дају своје предлоге, примедбе, коментаре и сугестије.

Право учешћа у јавној расправи имају сви предузетници који се на сајту региструју.

Закон о занатству је први закон у Србији о коме се јавна расправа организовано и систематизовано одржава на Интернету.

Александар Микавица