Празник мање

Грађани Србије празновали су 27. априла ове године последњи пут Дан СРЈ, јер убудуће то неће бити државни празник. Изменама Закона о државним и другим празницима у Србији, који је влада јуче доставила Народној скупштини Србије, предложено је преузимање одредби о празновању Нове године, Празника рада и Дана победе из Закона о државним празницима СРЈ, али не и одредбе о Дану СРЈ, која је оцењена као сувишна.

У владином образложењу се наводи да су измене неопходне, како би питање државних и других празника било регулисано јединственим законом. Према предложеним решењима, Нова година ће се празновати 1. и 2. јануара, а Празник рада 1. и 2. маја. Дан победе ће се, као и до сада, славити радно – 9. маја. Уколико неки од нерадних државних празника падне у недељу, нерадни ће бити први наредни дан, прецизирано је предложеним изменама.

Што се тиче празновања 27. априла, дана када је усвојен такозвани жабљачки Устав, њега су, после усвајања Уставне повеље државне заједнице СЦГ, празновали само грађани Србије, док је у Црној Гори то био нормалан радни дан. Но, није Дан СРЈ једини празник непостојеће државе који се у Србији празновао нерадно. Славила је Србија и 29. новембар, Дан СФРЈ, годинама после распада СФРЈ, јер тадашња Савезна скупштина, захваљујући, пре свега, посланицима ЈУЛ-а, није хтела да га укине, мада је савезна влада предложила брисање тог празника. После распада државне заједнице СЦГ и ових владиних предлога измена закона о државним и другим празницима, пракса празновања дана непостојећих држава ће бити, коначно, прекинута.