Пуна кућа Васиљевића

Велики Шењ код Крагујевца – Јелена се удала и отишла, Јовица, Лазар, Бојан и Немања деле порције „ко браћа“, Јована и Тамара су са оцем Срђаном у забрану, секу и износе дрва, мала Невена се игра у дворишту, мајка Радмила кува ручак и пере веш, а свекрва Драгиња седи на тераси, греје старе кости на младом пролећном сунцу и – надгледа ситуацију. Васиљевићи!

До пре шест година живели су у старој чатмари од блата и сламе. Њих десет у два собичка. У новој зиданој кући родила се само мала Невена. После репортаже, холандска организација „Кер“ помогла је Васиљевићима да добију безбедан кров над главом. Има томе десет година.

– Сад смо се раскомотили. Није било лако изборити се у старој чатмари са две собе. Ништа мајка не би могла да није било мене. Али рекла сам Срђану, прави децу. Ја сам имала само њега једнога. Фала богу, сад има ко да ме гледа – прича бака Драгиња, која је превалила шездесет трећу.

Браћа су „средњи ђаци“. Десетогодишњи Немања иде у школу у Великом Шењу. Јовица (14), Лазар (13) и Бојан (12) морају аутобусом у суседне Лужнице. Тамо је осмогодишња школа. Кући се враћају у два по подне. После тога раде са оцем. Преносе дрва и гасе креч.

– Сви помажемо оцу. Немања држи метар, он је најмањи. Дрва товаримо на приколицу, у канате. Имамо трактор „немац“. Ишли смо да продајемо дрва – у Крагујевац, у Кусадак, Селевац, Паланку... Само је најстарији Јовица ишао на Копаоник, са школом. Волели бисмо да видимо море – „везе“ најпричљивији Лазар.

Центар за социјални рад у Крагујевцу помаже Васиљевићима са 5.000 динара месечно. Издржавају се продајом креча и дрва.

– Изгибе Срђан. И дан и ноћ. А шта може да се заради. Док угасимо креч, изгоримо дрва колико кошта све што направимо. Добро је ако нам од туре остане 50 евра. И дрва су сезонски посао. Иду само на лето и у јесен – вели Драгиња.

Срђан (40) није код куће. У суседном Кусатку сече дрва. Помажу му ћерке, шеснаестогодишња Тамара и годину дана старија Јована.

Радмила има 38 година. Мајка је осморо деце. Најмања Невена има пет година, а најстарија Јелена 19.

– Јелена се удала у Влакчи, сад их овде имам седам. Чули сте се малопре са Срђаном, са њим су Јована и Тамара. Невена је мала, а Јовица, Лазар, Бојан и Немања деле порције, ко браћа. Имамо три хектара имања, четири овце и живину. Зеза нас вода. У Великом Шењу нема градске воде. Доносимо воду са бунара. Кад је суша, онда дотеравамо са извора. Није лако. Треба деци за књиге, ужину, обућу, одећу. Не верујем да ће неко у средњу школу. Треба за то пара, а фали нам намештај, столови, столице, ормари...

Сви мали Васиљевићи имају једaн старi бицикл. Лазар је причврстио ручну лампу на волану, па може и да светли. Иза куће је стари кош, испред мала љуљашка. За Невену. Браћа воле да играју фудбал, а фудбалско игралиште је свака ливада.

– Овде увек помало пирка ветар. И чист је ваздух. Добро је то. За децу. Какве има, ова су златна. Са овог ћувика се види Крагујевац. Ноћу, кад се попале светла – тврди бака Драгиња.

Бране Карталовић