На метар од Ника

Специјално за „Политику”

Оксфорд, 30. априла – Средином ове недеље, у склопу своје предизборне кампање, Оксфорд је посетио Ник Клег, нова политичка звезда, кандидат либералних демократа за место премијера Велике Британије. Циљ му је био да разговара са студентима, па се тако нашао на Универзитету Оксфорд Брукс, једној од најбољих британских школа за архитектуру, издаваштво и менаџмент, званично најбољем модерном универзитету у земљи.

По изласку са предавања кренуо сам ка библиотеци, а на улазу у зграду факултета угледао сам велики број камермана и фоторепортера. Не очекујући ништа важно, упитао сам радницу у библиотеци: „Шта се догађа напољу?“

„Долази онај Ник Клег, држаће говор у великој сали”, одговорила је библиотекарка, очигледно не претерано срећна због те посете. Ја сам се, изненађен, истог тренутка упутио ка сали у којој ће Клег говорити. На улазу сам срамежљиво упитао да ли могу да уђем, чувши унаоколо причу да су потребне специјалне пропуснице. На моје питање, девојка из организације одговорила је да имају место у првом реду, које хитно треба попунити. Након што сам се удобно сместио у први ред, опазио сам црни „икс” на поду, метар испред себе, што би могло да значи да ће господин Клег баш ту стајати.

Ник није имао јако обезбеђење. Како је био топао дан, сва врата и прозори били су отворени, и можда је управо то допринело „пријатељској” атмосфери коју је Клегова појава створила.

Како се лидер либерала за кратко време винуо високо у предизборним истраживањима популарности политичара, многи су почели да га сматрају јединим који може помоћи Британији да изађе из економске кризе. Сврставање либерала са лабуристима и конзервативцима „у исти кош” у три телевизијске дебате дало је знак Британцима да постоје више од два избора, на која су у последњих три деценије навикнути. „Американизација” избора, односно потенцирање на медијским сликама политичара, више него на њиховим решењима за нагомилане проблеме, такође је помогла проевропском и антиамеричком Клегу да постане озбиљан кандидат за премијера.

Британски и светски медији и њихови коментатори одавно су отишли корак даље, поредећи Ника Клега са Бараком Обамом. Међутим, ја сам седео и близу Обаме, и када се нађете на метар од Клега схватите да он и није толико сличан америчком председнику. Један од разлога је и чињеница да Гордон Браун није за Британију оно што је Џорџ Буш био за Америку када се Обама против њега „борио”. Клег, такође, за разлику од Обаме, није претерано енергичан, не позива на скандирање предизборних порука и не дира гласаче „у срце” својим визијама будућности. Слоган „Слажем се са Ником” инспирисан је првом телевизијском дебатом у којој су и Камерун и Браун често своје говоре почињали тим речима, не слутећи да Ник добија на популарности. Овај слоган, поређен са Обаминим „Да, ми можемо”, није заживео како су се либерали надали. Клег се пре свега труди да своју визију добро објасни аргументима и добије на политичкој тежини.

Када је ушао у салу добио је пристојан аплауз и на самом почетку се осврнуо на оно што су његови опоненти говорили у протекла 24 сата, позивајући студенте да им „ништа не верују”. Приметио сам да му је сако био елегантно нагужван, а кравата мало закривљена, али то је све нормално док траје предизборна кампања. Ако победи, то се више неће дешавати.

Док је Клег одговарао на питања у вези са потенцијалном коалицијом са лабуристима, смањењем пореза, реформом здравства, помоћи Демократској Републици Конго и ратом у Ираку, на другом крају Краљевства, у близини Манчестера, Гордон Браун је пензионерку након срдачног разговора назвао „задртом женом”, што је забележио микрофон једне од телевизијских екипа. Многи аналитичари ово виде као велики преокрет у кампањи и велику шансу за победу Клегових либерала, који су већ увелико по анкетама престигли Браунове лабуристе. Гордон Браун је јавно затражио извињење, а у дебати одржаној у четвртак увече, последњој у низу, рекао је да није савршен, али да је једини који може помоћи земљи у овом тренутку. Дејвид Камерун и даље по већини истраживања води, мада се ранг-листа популарности из дана у дан мења.

Избори су на Ђурђевдан, за мање од седам дана.

Марко Миловановић