Србији највећи део

Компанија "Моби 63" Србији је донела зараду од 1,180.666.000 евра. У тој суми 30 милиона евра учествује као приход поменутог оператера мобилне телефоније, што значи да је продаја донела чист профит од 1,150.666.000 евра. Од тога 1,047.066.000 евра директно иде у буџет, док Град Београд на име пореза на пренос апсолутних права добија 3,6 милиона евра, односно 0,3 одсто од продајне цене. И Пошта, која је држави откупом кредитних дуговања "Мобтела" код Рајфајзен и Хипо Алпе Адрија банке омогућила преузимање те компаније, добија  сто милиона евра за повраћај уложених средстава.

Кипарском конзорцијуму "Холденхрст холдинг" ЛТД, односно аустријским сувласницима "Мобија", од продајне цене припада 357.900.000 евра, на име 30 одсто акционог капитала. Конзорцијум "Ротшилд", који је као приватизациони саветник учествовао у припреми аукције, добија 4,434.000 евра што је 0,293 одсто од продајне цене.

Економски аналитичари сматрају да би држава свој део зараде требало да  искористи за нове инвестиције. Професор Економског факултета у Београду др Јуриј Бајец због тога подржава став министра финансија Млађана Динкића да новац треба искористити за инвестиције. Међутим, он при том истиче да би требало размотрити и могућност да се део новца преусмери за враћање дугова Међународном монетарном фонду, посебно дугова с високим каматама.

Бајец подсећа и да је највећи део средстава од продаје дуванске, цементне и пиварске индустрије отишао у државну потрошњу и углавном су покривани дефицити пензионог фонда.

Бивши министар привреде и приватизације Александар Влаховић продају "Мобија" је оценио као успешну трансакцију. Како он сматра,  долазак светског гиганта какав је "Теленор" велика је ствар за нашу земљу и то ће се свакако одразити на смањење ризика улагања. Влаховић је задовољан и транспарентношћу, јер су критеријуми били јасно дефинисани.

Он се залаже да држава вишак новца уложи у развој инфраструктуре. Међутим, то не би требало да буде само путна инфраструктура, већ и друга поља, која ће омогућити веће интересовање и бржи долазак страних инвеститора. Он као и Бајец наглашава да овај приход не би смео да оде у јавну потрошњу.

Међутим, стручњак за страна улагања Милан Ковачевић сматра да продаја предузећа "Моби 63" сада није толико била потребна Србији, јер су девизне резерве довољно велике. У сваком случају, он се слаже са најавом министра Динкића да би новац требало потрошити за инвестиције.

Упркос позитивним иностраним оценама приватизације поменутог оператера мобилне телефоније, Ковачевић ипак каже да је преурањено рећи да је продаја "Мобија 63" најуспешнија приватизација. Јер, пре тога је треба упоредити са продајом мобилних оператера у окружењу. Према његовим речима, продајна цена од 1,5 милијарди евра није довољно висока – узимајући у обзир да ће нови власник  "Моби 63" преузети са комплетно опремљеном инфраструктуром, запосленима и клијентима.

Ковачевић указује и на могуће проблеме –  "суштински се продавао ’Мобтел’, а фундирано новооснована фирма која је постала откупом дугова ’Мобтела’ према држави". Он подсећа да је "Моби 63" формиран пошто се Влада Србије са аустријским сувласницима договорила да заједно откупе 131,9 милиона евра потраживања од "Мобтела". Кипарски конзорцијум, који предводи Мартин Шлаф, откупио је 30 одсто, односно 39,6 милиона евра, а Влада Србије 70 одсто – 92,4 милиона евра.