Мост на Дрини турског Микеланђела

Специјално за Политику
Рим – Турски архитекта Мимар Синан (1489-1588) сматра се најзначајнијим представником класичне османске архитектуре. За време свог живота, дугог скоро сто година, Синан је оставио више од 300 грађевина, међу којима су бројне џамије, маузолеји (турбета), палате, хамами, караван-сараји, мостови и аквадукти који су означили како царску грандиозност Истанбула тако и других блискоисточних градова. Критичари су неимара Синана прогласили османским Микеланђелом, иако се не зна да ли је имао могућност да упозна и изучи дела свог савременика Буонаротија.

Синан је рођен у Анатолији, као син православних (јерменских или грчких) родитеља, који су му наденули име Јосип. Као дечак је преведен у ислам, а 1512. почиње да ради у инжињерији јаничарске војске. Иако му је у почетку посао био војно разарање, он престаје да руши да би градио.

Коџа Мимар Синан је реализовао већи део својих пројеката у другој половини 16. века, тзв. златном добу Османлијског царства. Синан, члан царског двора од 1536, за време султана Сулејмана Величанственог, 1539, именован је за главног царског архитекту (након професионалне зрелости коју је достигао у војсци као службени градитељ). Ово звање он задржава и током владавине следећих царева Селима II и Мурата III, поставши одговоран за конструкцију или надзор свих најзначајнијих грађевина.

Приређена у римској Кући архитектуре у Риму, изложба „води” посетиоце на сугестивно путовање кроз запањујуће лепоте Истанбула и Турске, додирујући и друге делове Османлијског царства: педесет фотографија великог формата и десет оригиналних минијатура из 16. века дају прилику да се изблиза открију Синанова архитектонска ремек-дела.

Његове џамије се одликују савршеним складом између унутрашњег и спољашњег простора, динамичним архитектонским садржајем (лукови, куполе, полукуполе, стубови) и готово интимном пажњом за декоративне детаље. Значајну карактеристику ових верских објеката представљају монументалне куполе.

О Синановим „бестежинским”, али масивним, куполама на изложби сведочи неколико истанбулских џамија: прва велика Синанова џамија, Шехзада (1548), по многима и његово прво ремек-дело, као и Ахмед-пашина џамија (1550). Џамија султана Сулејмана Величанственог – Сулејманија, такође у Истанбулу, на изложби је, поред фотографије, илустрована и моделом у смањеном облику. Ову џамију, саграђену између 1550. и 1557. карактерише огромна купола (кубе), потпомогнута полукуполама које проширују зидну структуру дајући јој ефекат покретне лакоће. Пре Сулејманије ниједан свод џамије није био саграђен са полукуполама: за ово решење, Синан је идеју „добио” од џамије Аја Софија, цркве у доба Византијског царства.

Можда најзначајније дело врховног градитеља царства, џамија Селимија (1568-74) у Једрену (бившем Хадријанополису), коју је сам Синан сматрао својим ремек-делом, подигнута је за време Селима II. Окружена са четири танана минарета, који као да парају небо, џамија се, са својим отвореним двориштем, налази у центру групе грађевина: медресе, болнице, кухиње за сиромашне и хамама. Овај хармонични архитектонски комплекс представљао је новост за исламски свет. Селимија, коју такође краси моћна и ваздушаста „лебдећа” купола, замишљена је да понуди призор потпуног просторног склада – формула која ће постати оријентир за велике царске џамије до 18. века.

У мостовима, које је градио широм царства, Синан је вешто комбиновао уметност са функционалношћу. Поред значајних мостова у Истанбулу, Синан је, по налогу свог пријатеља, великог везира Мехмед-паше Соколовића – хришћанина српског порекла, рођеног у Босни као Бајо/ Бајица, одведеног у Турску за време узимања „данка у крви” – саградио и чувени Вишеградски мост (1571-1577), овековечен у Андрићевом роману „На Дрини ћуприја”. А о дугогодишњем пријатељству два потурчена православца, коџе Синана и везира Соколовића, у својој књизи „Хамам Балканија”, писао је и Владислав Бајац.

Запис на мосту „којем на свету равна нема” из 1577. каже да онај ко види голем мост преко реке Дрине, мисли „да је једно зрно бисера у води, а небески свод да му је шкољка”.

Синановом ученику Хајрудину Аги приписује се изградња Старог моста у Мостару.

Након Рима, ова лепа изложба наставља путовање: већ током маја очекује се у Берлину, затим следи Рио де Жанеиро, Лондон...

Снежана Симић