Усагласићемо наше правосуђе са европским

Реформа правосуђа, несвакидашње судске пресуде, полемике око даљег развоја нашег правног система, претње високим званичницима – све су то питања за која је Снежана Маловић, министарка правде Србије, прави саговорник.

Да ли постоје конкретне замерке Европске комисије на реизбор? Шта конкретно радите да исправите грешке на које је указала Европска комисија?

Приоритет Србије је чланство у Европској унији и свесни смо да наше правосуђе мора бити потпуно усаглашено с правосуђем земаља ЕУ. Одржали смо бројне састанке с представницима Европске уније, добили смо добронамерне сугестије које се у највећој мери односе на образложења неизабраним кандидатима, као и на већу транспарентност поступка. У том смислу су, прво, Државно веће тужилаца, а потом и Високи савет судства донели пакет мера које су усаглашене са сугестијама Европске комисије. Процес реформе правосуђа је жива ствар, пажљиво анализирамо ситуацију на терену и спремни смо да проблеме отклонимо. Наравно да их у тако великом захвату има, јер је успостављен нови систем судства, али, с друге стране, постоји воља свих који носе највећи терет реформе да такве ствари отклонимо. Боље је сада имати стални дијалог са Европском комисијом и струковним удружењима и прилагођавати прилике у правосуђу европским стандардима, него да се правосуђе нађе на путу Србије ка Европи. Ја то, као министарка правде, нећу дозволити. Спремни смо да, све до отварања 23. поглавља преговора за улазак Србије у Европску унију, радимо заједно са европским експертима, како бисмо избегли сваку могућу грешку. Желимо да научимо нешто на примеру Хрватске где је Европска комисија такође изразила забринутост за стање у правосуђу, али у нешто каснијој фази. Дакле, хоћемо проблеме да отклонимо сада, а не да их остављамо за наредну фазу европских интеграција. Напоменула бих да ћемо овог месеца имати састанак на министарском нивоу с представницима ЕУ на коме ће бити договорени даљи кораци важни за реформу. 

Хоће ли реформа бити настављена у смислу повећања броја судија?

Имајући у виду да није било могуће утврдити тачан број предмета, јер су једни подаци долазили од судова, другачији од Врховног суда Србије, а извештаји те две инстанце разликовали су се од података којима је располагало Министарство правде, постоји могућност да ће се у неким судовима број судија повећати. Пажљиво анализирамо ситуацију на терену, а до јуна ћемо први пут имати све предмете у Србији заведене у јединственом компјутерском програму, тако да ћемо на основу броја, врсте и тежине предмета моћи да донесемо одлуку да ли је потребно повећати број судија. Према првим информацијама о раду судова, о повећању броја предмета може се евентуално говорити само у неколико највећих судова у Србији, као што је случај у Првом основном и Вишем суду у Београду.

Шта се налази на компакт дисковима који су достављени неизабраним судијама на њихов захтев?

Високи савет судства није одлучивао само а основу тих података, већ на основу оригиналних материјала који су добијени од председника судова, а тек пошто је завршен процес општег избора судија, та документација је прекуцавана и снимана на диск. Међутим, рад Високог савета судства није добро користити у политичке сврхе, то су независни органи који су темељ правосуђа. У њима седе људи који имају више искуства него сви чланови целе опозиционе политичке елите и најбољих правника у Србији, свету па и шире.

Шта грађани могу да очекују од реформисаног правосуђа?

Реформа је скуп мера, промена правосудног система, закона, унапређење судске управе. Сматрам да су два највећа проблема, са становишта грађана, управо били дуготрајни судски поступци и недовољна ефикасност приликом извршења судских одлука. Сасвим је сигурно да је реформом правосуђа онемогућено да судски поступци трају непримерено дуго, због чега се велики број грађана жалио и Уставном суду, али и Европском суду за људска права. Поступци ће убудуће трајати највише до годину дана у кривичним и две године у парничним материјама, што је пракса у другим европским земљама. Уједно, и проблем дугог трајања извршења судског поступка ће усвајањем измена и допуна ЗИП које се очекује ускоро, бити успешно решен. Србија више неће бити земља у којој се на извршење у просеку чека око 500 дана, док у ЕУ извршења трају најдуже 30 до 40 дана. За мене је посебно важно да се у предстојећем периоду врати поверење грађана у судство и очекујем да ће својим радом, резултатима и ауторитетом реформисано судство ово поверење поново успоставити. Сваки почетак је тежак, али не смемо посустати.

Економска криза у Србији је, према многим оценама, на крају. Какве ефекте ће реформа правосуђа имати на економски развој Србије?

Жао ми је што је ова важна тема некако увек била запостављена, а управо је реформа правосуђа један од кључних сегмената за економски развој Србије. Уз адекватно законодавство, ефикасно судство, амбијент за пословање домаћих и страних компанија биће унапређен, што је најбољи основ за даље привлачење страних инвестиција које значе нова радна места за грађане Србије. Компаније које послују у Србији, а пре свега стране које намеравају да послују у Србији, морају имати правну сигурност која, примера ради, подразумева и неповредивост уговора и способност судова да спроведу одлуке. Такође, реформисано правосуђе ће засигурно ефикасније решавати случајеве када су у питању кривична дела корупције која могу бити препрека даљим страним улагањима.

Српска напредна странка је започела жестоку критику реформе правосуђа. Како то коментаришете? И многи други говоре о пропустима и грешкама приликом општег избора судија.

Занимљиво је ко говори о грешкама и пропустима и каквим се интересима они који то чине руководе. Највећи број критичара је био на власти до 2000. године и врло добро памтимо стање у правосуђу из тог времена. Сто педесет немачких марака је била судијска плата, а политичка елита је, по систему 2:1, бирала судије подобне Милошевићевој и Шешељевој политици. Тада су и људи из СНС-а били министри и потпредседници владе. Критике општег избора долазе од опозиционих политичких странка, али и од оних који се руководе личним интересима, а циљ им је да овај изузетно важан и неопходан реформски процес доведу у питање, занемарујући при том интересе целокупне заједнице. Играју на незадовољство неизабраних, који се сада, како чујем, учлањују у СНС. Очигледно је да је СНС у потпуности усмерен на изазивање превремених парламентарних избора и дестабилизацију постојећих политичких прилика и да при том не бира средства. То је легитиман политички циљ и део политичке борбе.

Међутим, постоји црвена линија, а то је поштовање институција ове земље. Нико не сме на такав начин говорити о председници Врховног касационог суда. Пошто иницијатива с милион потписа грађана није дала жељени резултат, напредњаци су покренули кампању дискредитације процеса реформе правосуђа, као једног од кључних реформских пројеката у Србији, вероватно процењујући да је ће овај напад дати жељене резултате. Сматрам да је ова кампања апсолутно непримерена, односно недопустив и злонамеран начин да остварите неке своје политичке циљеве.

И сам Владимир Цвијан, који је био употребљен у овој кампањи, рекао је да ће прошле седмице доставити доказе за своје тврдње. Где су? Осим сталних напада у „Правди” на Нату Месаровић и мене, коју посредно уређује СНС, не видим ништа конкретно. Срамно је да неко иде и снима људе по граду, као Бата Стојковић у Ковачевићевом „Балканском шпијуну”. Просто, то је испод сваког нивоа и заиста сам згрожена таквим поступцима господина Цвијана. Српску напредну странку и могу да схватим. Цвијан је искоришћен у дневно-политичке сврхе.

Да ли је Министарство правде као извршни орган, на било који начин, у сукобу са судском влашћу с обзиром на то да су представници Министарства правде јавно коментарисали одлуку судије Јелене Милиновић да одбаци оптужницу против шесторице навијача Партизана због претњи упућених новинарки Б92 Бранкици Станковић?

Сматрам да би сви, а поготово адвокати, требало да буду упознати са Законом о судијама и надлежностима Министарства правде. Министарство правде није никада, нити ће убудуће коментарисати судске поступке који су у току и судске пресуде, али и те како има надлежност да поднесе како иницијативу за разрешење судије, тако и дисциплинску пријаву да се преиспита да ли је судија поступао по закону. Важно је нагласити како не би било недоумица да дисциплински поступак спроводи дисциплински тужилац који је судија, а да саме судије одлучују о евентуалном изрицању санкције. Надлежности су јасне и сукоба у том погледу не може бити. У конкретном случају, ми смо нагласили да ћемо поднети иницијативу ВСС-а.

Како коментаришете различиту судску праксу када су у питању претње упућене Станковићевој?

Знате, постоји независно судство и независно новинарство. Постоји и право на живот и рад новинарке Бранкице Станковић. Нажалост, у Србији имамо много опомена из прошлости. Да ли се сећате једнаке реакције правосудних органа у случају „Багзи” и његовог пуштања из притвора? Да ли треба да вас подсећам на последице? Данас Бранкица Станковић живи у ванредном стању. Да ли треба неко да је убије да бисмо закључили да смо погрешили? То је моје мишљење као грађанина Србије, а свакако да је најважнија ствар у системском смислу независност судства и право судија да донесе одлуку. Постоји двостепеност у поступању и зато треба препустити правосуђу да донесе своју коначну одлуку. Међутим, постоје и друге вредности које држава мора да штити, а то је пре свега право на живот. Један од највећих проблема у поступању српских судова је била различита судска пракса и управо због тога смо реформом правосуђа концентрисали судове, тако да постоје четири апелациона суда, која фактички функционишу тек неколико месеци, и они ће управо имати задатак да уједначавају судску праксу. Могу само да констатујем да смо сви одговорни за стање у друштву, а позив на убиство новинарке јесте нешто страшно и нешто чему се мора стати на пут.

Много се говорило о претњама које су упућиване Вама, специјалном тужиоцу Миљку Радисављевићу, припадницима БИА и МУП-а, па чак и о промени Вашег места становања. Да ли промена адресе значи да држава није у могућности да заштити представнике власти?

Наравно да не, све мере предострожности у смислу безбедности појединих функционера које се предузимају значе само да смо озбиљна држава, да је Србија платила велику цену убиством премијера 2003. године и да нећемо допустити дестабилизацију државе. Логично је да надлежне службе одреде које објекте је лакше обезбеђивати што им омогућује да свој посао раде на најбољи могући начин, а наша је обавеза да те одлуке поштујемо. Криминалци су ти који су у страху и који свакодневно мењају пребивалиште, тако да ми настављамо да радимо свој посао. Борба против организованог криминала је тек почела и мислим да ће криминалци мењати пребивалиште јер ће сви они који пљачкају народ, купују нарко-новцем њихова добра, трују нашу децу дрогом по улицама бити хапшени и процесуирани. Србија је европска земља и на бранику је управо таквих вредности. Овде нема места за криминал.

Мирослава Дерикоњић