Мегданџије на папиру

Многи су се прибојавали да ће видео игрице уништити стрип. Али, стрип је преживео! И неке нове генерације, које одрастају уз компјутер, воле да читају стрип. Нови импулс његовом опстанку дала је Невена Митровић, четрнаестогодишња ученица седмог разреда основне школе из Ваљева.
Стрип спада у посебну категорију уметности. То је веза између филма и књижевности. Постоје људи који умеју да сликају, али не може свако од њих и да црта стрип. Суштина код цртања стрипа је осећај за причу (сценарио) кадрирање, перспективу. Истанчан инстинкт који има за те детаље, Невена негује и развија уз помоћ двојице изузетних познавалаца стрипа.

Уз труд и признања

– Стрип цртам од првог разреда основне школе. У његове тајне упућивали су ме мој отац Милоје, академски сликар, иначе велики колекционар стрипова и, да тако кажем, мој усвојени деда Брана Николић, познати карикатуриста и стрип мајстор из Ваљева. Рекла сам – кад могу они, зашто не бих и ја и тако сам почела упорно да вежбам – каже овај девојчурак, са озбиљношћу одраслог, искусног стрип цртача.

Признања која су јој додељена, конкретан су доказ са коликом умешношћу она смишља и црта сваки свој стрип. Од када је, почетком 2008. године, на 16. Међународном фестивалу хумора и сатире „Златна кацига” у Крушевцу, међу најмлађим лауреатима у категорији стрипа, са темом „Слаткиши”, добила прву награду, наставила је да ниже трофеје. Крајем 2009. године стигла је и до СКЦ-а, где јој је, за изложену таблу стрипа „Марко Краљевић и Муса Кесеџија”, припао „Млади лав”, награда жирија у категорији такмичара до петнаест година, као и специјална награда за зрео, маштовит и духовит израз и подстицајна награда спонзора и пријатеља.

Идеје које је изражавала у форми стрипа Невена је проналазила свуда око себе и у историјским ликовима из националне митологије.

– Имам и старијег брата, али млађи је симпатичнији и несташнији, па сам раније често цртала бату и секу, односно себе и њега у разним авантурама. Сада ме је окупирао Марко Краљевић. Читала сам разне песме у којима се опевају његова јунаштва и тако је он спонтано ушетао у мој стрип, као главни лик. Представила сам га онако како сам га видела у песмама – као једног симпатичног бркатог човека који има велику снагу којом се бори против главног негативца Мусе Кесеџије и којег на крају увек побеђује. И тако из мегдана у мегдан. У томе се увек, на неки начин, скрива и моја порука – да добро побеђује над злом – истиче Невена.

Оловка и папир непревазиђени

Кад год смисли занимљиву шаљиву причу, данима вежба док је не претвори у цртеж и не одустаје док по њеном мишљењу стрип не буде савршен. Љубитељ је сатиричних стрипова француске школе, па акценат ставља на то да буде добар гег, добра карикатура. Мада мора да се посвети школи и учењу, за стрип увек нађе времена.

– Стрип ми представља велико задовољство, јер у школи је све монотоно, све радите како наставници кажу, а у стрипу могу да искажем своје лично мишљење и таленат – искрена је.

Због стрипа је спремна да се одрекне и дружења са вршњацима. Због тога не жали, јер сматра да данашња деца више нису деца.

– Моје другарице мисле да је срамота видети их да прескачу ластиш или играју школице. Време углавном проводе пред телевизором или за компјутером на фејсбуку. Дотерују се и надмећу која је од које лепша, гледају која има бољи модел телефона и причају разне празне приче које сам ја превазишла, па ми је много лепше да проводим време цртајући стрип.

(/slika2)

Невена је у сваком погледу више наклоњена природним стварима, па компјутер не укључује пречесто.

– На Интернет „изађем” само кад ми је потребна информација за школу. Кад треба да видим како се некад цртало, онда се пре послужим старим бројевима стрипова. Можда сам мало старомодна, али оловка и папир за мене су непревазиђени, па волим све да урадим својом руком – не крије Невена која и поред неоспорног талента намерава да упише уметничку школу, а стрипом ће се бавити онако, чисто из хобија.

Стрип се полако буди

Стрип је један од медија који је обележио двадесети век. Првим стрипом сматра се „Жути дечак” Ричарда Аутколта из 1896. године. Првобитна оријентација на забавни садржај намењен деци, дуго времена је представљала непремостиву препреку за разумевање и прихватање стрипа као уметности. Тек крајем шездесетих, указана му је заслужена пажња. У Француској, где се одржава највећи фестивал стрипа у Европи и где су стрип-аутори звезде, постоји и Академија стрипа која прати развој младих аутора од првих корака.

Мада је у нас још у повоју, протострипови су се појавили врло рано. Још у листовима „Комарац” и „Невен” дечји песник Јован Јовановић Змај објављивао је илустроване прилоге који су били претеча данашњих стрипова. Касније се појавио велики број квалитетних стрип-цртача, а дела Андрије Мауровића спадају у сам врх девете уметности. Деведесетих година настала је вилика криза у стрип-издаваштву чије се последице и данас осећају. После дуге паузе, стрип се, ипак, полако буди из летаргије.