Судија се гребе за кафу

Наиђе такав период. Некада се раде три посла у исто време, некада се не ради ништа. Десе се и паузе, по месец, два... Такав је глумачки посао! Оно што глумце често чини нервозним и несигурним јесте та врста неизвесности. Али, навикне се човек!

Глумац Никола Ђуричко је у последње време један од најзапосленијих домаћих глумаца, а овим речима прокоментарисао је разлоге због којих су његове колеге, па и он сам, понекад несигурни. До Николе Ђуричка, ипак, већ дуже време је тешко доћи. Тренутно ради две нове позоришне представе, а паузу између проба користи за снимање филма и серије „Монтевидео, Бог те видео” у режији Драгана Бјелогрлића. И то није све. У вечерњим сатима своје емоције несебично поклања позоришној публици. И тако из дана у дан.

Ђуричко је део глумачке екипе која на сцени „Љуба Тадић” Југословенског драмског позоришта, под будним оком Александра Поповског, госта-редитеља из Македоније, ради представу „Метаморфозе” по делу Публија Овидија Назона, једног од највећих песника римске књижевности. Са Александром Поповским Никола Ђуричко је већ остварио лепу сарадњу. На поменутој сцени ЈДП-а остварио је лик Кандида у Волтеровом делу „Кандид или оптимизам” чију режију је потписао Поповски. Овога пута Поповски је одлучио да се београдској публици представи са Овидијевим „Метаморфозама”.

– Овидије прича о постанку света, легенди. Александар Поповски се одлучио за љубавне приче из тих легенди: забрањене, чудне, несрећне, несхваћене љубави... – објашњава Ђуричко.

У послеподневним сатима Никола Ђуричко се дружи са својим новим сценским јунаком пријатељем Радом у представи „Сабља димискија” Александра Поповића, у режији Горана Шушљика, на сцени Установе културе „Вук Караџић” у Београду. Премијера је у суботу, 8. маја.

– Пре подне радим антику, после подне Поповића, односно српску папазјанију. Добро је да су представе различите, јер да су сличне мешале би се емоције. Јесте напорно, али ми прија, каже Никола Ђуричко, са којим смо разговарали непосредно после пробе представе „Сабља димискија”. Овај комад добио је, да подсетимо, 1965. године Стеријину награду и после тога деценијама није имао ново извођење. „Сабља димискија” је урнебесна комедија, или, како је сам аутор говорио, „Горча фарса у једном парчету”. Поповић је овога пута причу сместио у српску кафану, после једног од многих ратова.

– Прича се одвија у кафани „Сабља димискија”, названој по чувеној сабљи која је према легенди била прилично неугодна за наше људе: да Србин може да умре само од сабље димискије. То је препознатљиви миље Аце Поповића: предграђе, кафане и типови који се мувају по том предграђу. Пријатељ Рада је свршени правник, судија који је „зглајзнуо”, изгубио своје позиције. Ту живи, сналази се за пиће, гребе се за кафу и покушава да негде преспава и преживи. У извесном налету лудила долази до преокрета. Пријатељ Рада постаје битан и важан... – открива Ђуричко.

Са колегом Гораном Шушљиком годинама уназад Ђуричко дели лепе и тужне стране свог еснафа.

– Чини ми се да глумци имају пуно право и потребу да неке ствари сами режирају. Радећи дуго на представама, човек учи и ту врсту заната. Временом му не буде довољно да само игра, да испуњава једну функцију, већ осети потребу за широм целином, да се изрази другачије. Драго ми је што је Шушљик имао ту амбицију. Лепо је сарађивати са њим. Предност је када је колега и глумац и редитељ. Он зна и дели наше муке и ми његове. Наравно, то што смо ми пријатељи и приватно, може некада да буде и препрека, али и предност – каже наш саговорник, и додаје:

– Јако ми је битно са ким радим, јер треба провести са неким месец два дана на пробама. Глумачки задатак може у неким случајевима да буде тежак, непријатан, јер је у питању посебна врста отварања једних према другима. Много пријатније је када то радите у друштву које колико-толико познајете. Морамо да радимо са људима које први пут видимо, чак и са некима које не волимо да виђамо. Посао глумца је компромис!

Никола Ђуричко је и познат по својим духовитим коментарима. Велике професионалне обавезе у последње време, тако су га удаљиле од компјутерских игрица којима се страсно давао годинама уназад. Игрице сада, каже, игра много мање. Сада је посвећен голфу. Слободне тренутке користи за одлазак у природу са својом породицом и дружење са пријатељима.

Б. Требјешанин