„Медени месец” освојио Шпанију

Филм „Медени месец”, за који је редитељу Горану Паскаљевићу недавно уручена награда на Фестивалу филмова посвећеног људским правима у Сан Себастијану, а награду му је уручио градоначелник Одон Елорза Гонзалес у присуству шефа одељења за културу при Министарству спољних послова Шпаније, наишао је на одличне критике у водећим шпанским медијима. Непосредно пре премијере у Сан Сабастијану, нашем редитељу је, као првом страном аутору, уручена награда за хуманост исказану у његовом филмском стваралаштву.

„Медени месец” се приказује у арт биоскопима Мадрида, Барселоне и још десетак шпанских градова, а сви значајнији шпански листови као и национална телевизија посветили су велики простор нашем аутору.

„Овај значајан редитељ, чије име можда не звучи као име Џејмса Камерона или Стивена Спилберга, дао нам је нека од најбољих дела европске продукције последњих година, те га можемо сврстати међу најважније редитеље Европе у последње три деценије”, пише у листу „Де сине”.

У тексту „Филм за размишљање”, најтиражнији дневни шпански лист „Ел паис” истиче да је „српски редитељ (Паскаљевић) откаченија верзија његовог земљака Кустурице. Тамо где један види забаву и комику, други види бол и тугу коју је за собом оставила стара Југославија. Ако један (Кустурица) приказује венчање због фолклора, други (Паскаљевић) то ради са критичком намером, кроз метафору и са јасним политичким контекстом”.

Лист „Ел мундо” Паскаљевића, добитника награда „Златни клас” на фестивалу у Ваљадолиду за филмове „Туђа Америка”, „Оптимисти” и „Медени месец”, сматра одлучним браниоцем људских слобода који се „увек борио против национализма у својој земљи модерном дијалектиком”.

Аутор чланка у листу „Периодико де Каталуна” на крају опширне анализе филма закључује да је „Паскаљевић свестан да су млади људи снага која може да избави Балкан из тешке ситуације”. У тексту под насловом „Корак ка помирењу”, филмски часопис „Фотограмас” је навео да је „’Медени месец’, прва српско-албанска копродукција између традиционално сукобљених суседа, корак ка помирењу”, и додаје да се „Паскаљевић не плаши да прикаже слике фрустрација, огорчености и насиља које су обележиле новију историју његове земље” и додаје: „Овај филм је скенер тмурне садашњости која би требало да суочи српску и албанску омладину, генерацију заробљену у расцепу отворених рана које потичу из прошлог рата и Европе која им пред носом затвара врата”.

Танјуг

----------------------------------------------

„Синеманиа”: Чудесно осиње гнездо

У најугледнијем шпанском филмском часопису „Синеманиа”, критичар Карлос Марањон пишући о Паскаљевићу и „Меденом месецу” каже и следеће: „Иако нема претке у послератној Шпанији, Горан Паскаљевић је пронашао шифру за постмодерну, миграциону верзију тужног меденог месеца Шпаније четрдесетих година, у којој су парови излазили из пансиона у Сан Себастијану или Сарагоси, чинећи корак који претходи лишавању живота. Медени месец је имагинаран, он је само пројекција снова протагониста овог филма који изгледа као позивница за венчање које се никада неће одржати. То је све што је остало од тог балканског осињег гнезда које редитељ описује као сиромашно, брутално, а чији заплет приказује и у филмичном „Бурету барута” крајем деведесетих. Горак је укус у устима због свега овога и преостаје само препуштање судбини...”

Марањон истиче и да се Паскаљевић у „Меденом месецу” пита „шта се дешава после проливања крви, када се осуши жуч, да би одговор стигао када се његови јунаци нађу загледани у лепу и утегнуту Европску унију која је створила чудовиште. Србе нико не жели, Албанце су оптужили да су терористи. Они су браћа у сукобу због политике и гомила невиних, не знају на коју карту да играју на територији у којој многи прибегавају алкохолу, насиљу и наметнутом ратовању од стране традиције која, као ни Балкан, нигде не иде или иде споро ка месту које такође није много боље. Са онима који се нису затворили у себе и траже излаз, обрачунаће се предрасуде меркантилне, канибалистичке и расистичке Европе...”

Д. Л.