Преурањен испраћај домаће рецесије

За Сандру Јовановић (27) криза је тек почела. Саопштење Републичког завода за статистику у коме се наводи да је земља изашла из рецесије, она може само да окачи о клин, јер је један други документ – решење о престанку радног односа њој и званично означио почетак финансијске нестабилности. За себе каже да је факултет завршила у најгорем тренутку.

Диплому је са Филозофског факултета у Београду изнела у септембру 2008. године, па јој је добродошлицу на тржишту рада пожелела светска економска криза која је баш те јесени кофере распаковала у Србији. Посао у струци није нашла, па је привремено пристала да ради у шанку једног од престоничких кафића. Почетком фебруара добила је отказ, а нови посао још није нашла.

За Сандру и још 15.800 људи, колико их је, према подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ), у фебруару остало без посла не значи много оцена званичне статистике да је Србија изашла из кризе. Не тиче је се ни то што је основни макроекономски показатељ – бруто домаћи производ (БДП), односно оно што стварамо, у првом тромесечју био у плусу од један одсто у односу на исти период лане. Статистичари објашњавају да су за улазак у рецесију потребна два узастопна негативна тромесечја, док је за излазак довољан само један. Свакодневица 767.400 незапослених, колико их има на евиденцији НСЗ, то демантује.

Олакшање не осећа ни пословна заједница. Немања Попов, директор „Центропроизвода” није приметио да је од почетка године наплата потраживања боља, а да је тражња за робом коју производи повећана.

– Без обзира на то што фирма у којој радим нема проблема са дуговима, у привреди се, генерално, и даље тешко дише. Не видим никакву промену набоље, али ни нагоре. Још је рано за објаву краја рецесији, сматра Попов.

Економиста Владимир Вучковић, сарадник билтена „Макроекономске анализе и трендови”, такође сматра да је статистички „покој рецесионој души” преурањен. Опоравак наше земље сликовито објашњава речима:

– Ако је Србија прошле године упала у дубоку рупу, сада нам се само из те дубоке јаме види рука. Не могу да будем оптимиста јер се број незапослених и даље повећава, а у малопродаји пада промет. Без обзира на то што је просечна плата повећана, укупна маса зарада је смањена јер је много људи добило отказе – сматра Вучковић.

Према подацима Републичког завода за статистику, промет робе у трговини на мало реално је мањи 5,3 одсто у односу на исти период прошле године. Са друге стране, индустријска производња у марту је била већа за 2,7 одсто у односу на март прошле године. То би могао да буде позитиван знак, али само када би се зажмурило на листу прошлогодишњих макроекономских показатеља. Јер, подсећања ради, прошле године, пад индустријске производње у марту, у односу на исти период 2008. године износио је око 20 одсто.

– Сада смо у плусу, јер је полазна основа ниска – каже Данко Брчеревић, сарадник билтена „Квартални монитор”, око кога су окупљени професори са Економског факултета. – Треба бити опрезан када се говори о изласку из рецесије, јер је раст од свега неколико процената нестабилан. Ако је прошле године, економски пад износио око три одсто, а ове године ће, према прогнози Међународног монетарног фонда, бити два одсто, онда то значи да ћемо ми и даље бити испод нивоа на коме смо били пре кризе. Скептичан сам када је реч о објави краја економске кризе у Србији – казао је Брчеревић.

Према његовој оцени, опоравак може да погура раст домаће тражње или раст извоза, а он ту види само благ и рањив опоравак.

Према статистичким подацима, извоз је у првом тромесечју порастао за чак 21,5 одсто. Међутим, Брчеревић истиче, да кад се од укупне суме од две милијарде долара (колико је из Србије извезено робе у прва три месеца) одузму резултати Ју-Ес-Стила и извоз пољопривредних производа онда се види да је још рано за радовање.

И заиста, према подацима званичне статистике, први на листи извозних производа налазе се гвожђе и нерђајући челик (35 милиона долара), кукуруз и малине (са по 18 милиона долара).

И Мирослав Здравковић, уредник сајта економија.орг сматра да је објава краја рецесији само ширење оптимизма које нема утемељење у стварности.

– Рецесија је прошле године била велика и када се дубина пада упореди са растом у првом тромесечју, онда се неки опоравак види. Али је неликвидност у привреди и даље присутна, промет у трговинама пада, а фонд зарада је смањен. Рано је за радовање – закључује наш саговорник.

Аница Николић