Срби и даље далеко од куће

Више од две хиљаде убијених и 250.000 прогнаних Срба епилог је хрватске акције "Олуја" коју су на данашњи дан пре 11 година заједничким снагама извели Хрватска војска, МУП и Хрватско веће одбране (војска босанских Хрвата). Највећи број Срба ни до данас се није вратио на своја огњишта, а учестали ексцеси у последње време не охрабрују их на такав чин.

У офанзиви на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације (у то време Републике Српске Крајине) учествовало је 138.500 војника. Према хрватским изворима, њима су се супротставиле српске снаге од око 31.000 људи у униформи. Већ 5. августа хрватске снаге су на книнској тврђави развиле шаховницу, док је цела операција трајала четири дана. Под налетом хрватских снага са овог подручја избегло је целокупно становништво. Највећи терор и насиље претрпели су житељи српских села у такозваном Медачком џепу. Област око Медака после проласка хрватске војске потпуно је уништена, срушене су готово све српске куће. Пред том оружаном силом колоне српских избеглица бежале су ка Србији преко подручја западне и северне Босне који су били под контролом босанских Срба.

Подаци о томе колико је људи убијено, односно нестало током "Олује" су различити. Документационо-информативни центар "Веритас" у својој евиденцији има имена 1.960 погинулих и несталих Срба, од чега 1.205 цивила, међу њима 522 жене и 12 деце, док Хрватски Хелсиншки одбор за људска права тврди да је током те операције погинуло 700 цивила.

Генерал Главног штаба Хрватске војске Јанко Бобетко, у интервјуу загребачком "Јутарњем листу" 1. августа 2001, изјавио је да је он аутор плана акције "Олуја" и да је војни врх са тадашњим председником Хрватске Фрањом Туђманом две године припремао ту операцију. Хашки трибунал је у септембру 2002. отпечатио оптужницу која Бобетка терети за злочине против човечности и кршења закона и обичаја рата у акцији хрватске војске у Медачком џепу. Међутим, хрватске власти нису изручиле Бобетка и он је до 29. априла 2003, када је умро, све време био у загребачкој болници.

Портпарол Стејт департмента Ричард Баучер изјавио је у децембру 2002. да су САД имале одређена сазнања да су припреме за акцију "Олуја" у току, али да нису биле "умешане у планирање или извођење те операције у августу 1995.". То је поновио и бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

У Хрватској, међутим, тврде, да САД нису само надзирале ову акцију него су чак и активно сарађивале са Хрватском војском на њеној припреми. "Зелено светло" Беле куће, односно председника Била Клинтона за почетак акције наводно је Хрватској војсци пренео потпуковник Ричард Херик, тадашњи војни аташе САД у Загребу. Он је, како тврде у хрватском војном врху, пренео поруку да САД нема ништа против тога да операција "Олуја" почне, али да мора бити "чиста и брза", односно да треба да се заврши за пет дана.

"Бриљантна операција хрватских снага уз појединачне ексцесе", како се у Хрватској описује ова акција, у Хашком трибуналу оцењена је као удруживање политичког, војног и полицијског врха у такозвани заједнички злочиначки подухват чије је циљ био протеривање Срба из Крајине.

За злочине почињене током операције "Олуја" Хашки трибунал је 26. јула 2001. отпечатио оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине, који је био командант операције "Олуја".

Готовина је од тада био у бекству. Ухапшен је у Шпанији 7. децембра прошле године и изручен Хашком трибуналу.

У марту 2004. Трибунал у Хагу отпечатио је оптужнице против хрватских генерала Ивана Чермака и Младена Маркача, које их терете по личној и командној одговорности за злочине против човечности и

кршења закона и обичаја ратовања током и након операције "Олуја", након чега су они добровољно отпутовали у Хаг.

Девет месеци касније подигнута је измењена и допуњена оптужница против двојице хрватских генерала у којој су оптужени за прогон, депортације и присилно премештање, пљачку, безобзирно разарање насеља, убиства, нехумана дела и окрутан третман. У проширеној оптужници као учесници у том злочиначком подухвату наводе се и тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, министар одбране Гојко Сушак, заповедник операције "Олуја" генерал Анте Готовина, начелник Главног штаба Хрватске војске Звонимир Червенко и његов претходник Јанко Бобетко. Једино је Готовина жив.

Да је акција "Олуја" и оно што се дешавало у четири дана те 1995. године тема која још провоцира говори и податак да је аутор филма "Олуја над Крајином" Божидар Кнежевић након што је његов филм у Хрватској изазвао бурне реакције, јер говори о злочинима који су почињени над Србима, убрзо после тога погинуо у саобраћајној несрећи под сумњивим околностима.

У Хрватској се иначе 5. август слави као Дан победе и домовинске захвалности, јер су под хрватску управу враћени последњи делови територије које су држали припадници српских војних јединица. Од пре четири године тај дан се обележава и као Дан оружаних снага Хрватске.