Без поделе Епархије рашко-призренске

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, којим је први пут после избора председавао патријарх Иринеј, јуче је после десетодневног заседања завршио са радом, а главну одлуку о смени и пензионисању већ суспендованог епископа Артемија „црквена скупштина” је донела тајним гласањем.

Црквом на Косову и Метохији до даљег ће управљати умировљени епископ Атанасије (Јевтић). Иако је он на сабору поднео оставку на ту дужност, патријарх Иринеј га је замолио да и даље остане на положају администратора рашко-призренске епархије. Како се сазнаје, за сада се одустало од најављиване поделе Епархије рашко-призренске на две: липљанску којом би руководио епископ Теодосије и другу призренску на коју би се поставио садашњи настојатељ манастира Студеница.

О стању у Епархији рашко-призренској и одговорности владике Артемија, кога је Синод суспендовао 14. фебруара, водила се веома бурна расправа. Претпоследњег дана рада сабора на иницијативу појединих владика из Босне и Херцеговине, патријарх Иринеј је предложио да се тајно гласа о пензионисању владике Артемија. Од 36 владика који имају право гласа, 21 епископ је био за то да се Артемије трајно уклони са епархије, а девет је било против. Занимљиво је да је четворица епископа било уздржана на гласању, а два гласа су била неважећа.

Како се незванично сазнаје против пензионисања владике Артемија су били епископи бањалучки Јефрем, зворничко-тузлански Василије, банатски Никанор, источноамерички Митрофан, канадски Георгије, сремски Василије…

Артемије је задржао титулу умировљени епископ рашко-призренски. Пракса цркве је да пензионисани епископи бораве у неком од манастира где несметано могу да служе и примају посете.

„Артемије после свега сигурно неће тражити да остане на Косову. За њега је најбоље да тражи да му допусте да борави у свом родном месту Лелић, манастиру који је подигао Свети Николај Жички или у Ћелијама где пребивају мошти новопроглашеног светитеља Светог Јустина Ћелијског, иначе Артемијевог духовног оца. Али, где год био, он ће бити под влашћу надлежног епископа”, каже један извор из СПЦ.

Иако се епископ Артемије још није огласио да ли прихвата или не овакву одлуку сабора, од једног његовог блиског сарадника могло се чути како је после сабора поручио: „Сабор ме је изабрао и сабор ме је лишио архијерејских права над Епархијом рашко-призренском, а ја пензију нећу тражити”.

Верски аналитичар Мирко Ђорђевић за Танјуг је изјавио да Артемије има право и да не прихвати одлуку о пензионисању: „Ситуација у вези са епископом рашко-призренским затегла је односе у Цркви и довела до веома тешких напетости и мучних момената и показала да једногласја нема и да је епископат и даље на неки начин подељен”, сматра Ђорђевић.

Према његовим речима, пензионисање у православним црквама није неуобичајено, а пример је епископ захумско-херцеговачки Атанасије који је из позиције умировљеног реактивиран и постављен за администратора на Косову и Метохији.

Током заседања сабор је најдуже расправљао о редовним извештајима епархија, богословским школама и факултетима, међу којима је и Богословски факултет у Фочи. За ову високошколску црквену установу одлучено је да седиште остане у том граду, упркос противљењу надлежног митрополита дабробосанског Николаја.

Иако још званично није потврђено, Свети синод је остао у истом саставу иако је истекао мандат митрополиту Амфилохију црногорско-приморском. Како се незванично сазнаје, патријарх Иринеј је због послова коју Цркву очекује предложио да се за сада не мења састав „црквене владе”.

М. Пешић