Нема контроле квалитета флашираних вода

Контролисање квалитета флаширане воде доведено је у питање, јер изгледа да нико не проверава да ли садржај боце одговара ставкама наведеним на декларацијама.

Главно питање свих суграђана којима флаша са водом постаје неизоставни реквизит, посебно у току лета, има ли разлике између такве воде и чесмоваче – остаје без одговора. Наиме, Законом о безбедности хране, усвојеном пре око годину дана, измењене су и редефинисане надлежности инспекција над контролом прехрамбених производа. Тако је флаширана вода припала санитарној инспекцији Министарства здравља. Они испитују безбедност ових производа, па се хигијенска и здравствена исправност строго контролишу. Али, из овог министарства поручују да би испитивање квалитета, односно тога да ли у течности има састојака који су наведени на етикетама требало да обаве пољопривредни инспектори, који исто раде и са воћним соковима и нектарима.

– Због тога квалитет флашираних вода нико не контролише. Санитарни инспектори ће рећи да то није њихова надлежност, а исто ће поновити и пољопривредни. По ко зна који пут се показује да преплитање надлежности значи ничију одговорност. Решење је у доношењу новог правилника о квалитету вода, јер по постојећем квалитет важи само 12 сати од пуњења. После тога нико није одговоран, те многи мали произвођачи користе тај вакуум у прописима, а штету трпе купци – истиче Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Истини за вољу, велики произвођачи имају строге механизме унутрашње контроле квалитета, па потрошачима остаје поверење у њих. Али, наши саговорници у Министарству здравља наглашавају да су потрошачи потпуно безбедни будући да санитарци строго испитују здравствену исправност флашираних вода. Звонко Платиша, виши саветник у овом министарству, каже да се контролише целокупан ланац.

– Најпре се испитују производња и санитарно-хигијенско стање постројења, здравље људи који ту раде и њихова одела, а потом и здравствена исправност произведене воде. На граници проверавамо безбедност воде која се увози и узимамо узорке за лабораторијско испитивање – објашњава Платиша.

Да се здравствена исправност строго контролише потврђују и произвођачи и увозници.

– Узимају се узорци и шаљу у акредитоване лабораторије, испитује се здравствена исправност, па чак и радиоактивност. Резултати стижу после седам дана и ако је вода исправна пуштамо је у продају – каже Урош Вушовић, увозник „Горске воде”.

И док се расправља о контроли квалитета, потрошачима се нуди мноштво флашираних вода. Само домаћих произвођача има неколико десетина. На рафовима супермаркета има стотинак артикала минералних газираних, негазираних и природно газираних вода, а заступљено је двадесетак брендова. Потражња за флашираном водом је, ипак, драстично опала. То је, кажу трговци, прво чега су се потрошачи одрекли када је почела криза.

– Продаја газираних вода опала је у мањој мери, али се зато негазиране флаширане воде продају чак и до 30 одсто мање него пре годину или две – каже Милена Радуловић, директор маркетинга трговинског предузећа „Јабука”.

С. Деспотовић