Грчка оглучује о сопственој будућности

Од нашег дописника

Атина, 6. маја – „Прве жртве грчке кризе“ – тако атински листови називају трагичну смрт троје банкарских службеника који су се нашли на путу вандала, вероватно оних истих који су насиље и хаос сејали и пре годину и по дана... Сто двадесет хиљада огорчених Грка који су улицама Атине, Солуна и целе Грчке протестовали против драконских мера штедње су – нешто друго!

„Кривце треба казнити”, „убице морају пред суд”, „скините маске фанатицима који нас брукају”, „свету треба показати да је Грчка демократска земља” – само је део изјава званичника, осуда у штампи и међу обичним људима после јучерашње трагедије за време масовних протеста у центру Атине.

Данас у знак протеста штрајкују запослени у банкама, службеници „Марфин банке” у којој су радили Зулу, Ангелика и Епаминондас, сви стари нешто преко 30 година, који су се угушили у диму и пожару изазваном запаљивом бомбом која је бачена на зграду у најстрожем центру грчке престонице. Осталих двадесет троје запослених успело је са муком да се спасе, али не и они који су били на последњем спрату.

Званични представник полиције Танасис Кокалакис је прецизно рекао: „Снимци са сигурносне камере показују да је неколико људи, неки са маскама, прво чекићима и каменицама разбило стакло на улазу у банку а да су тек тада, убацили запаљиву бомбу. Истрага је у току, нападачи ће бити откривени!“

Све је било планирано, не случајно, троје младих људи је страдало не од гнева стотине незадовољних радника који су у том тренутку демонстрирали том истом улицом. Слично је било и приликом јуриша на зграду Парламента, мада је тамо, руку на срце, међу анархистима и организованим нападачима сигурно било и бесних демонстраната.

Понавља се иста слика од пре годину и по, када је од дивљања насилника који до данас нису до краја разоткривени, Атина горела... Штета која је нанета главном граду је огромна, и у тренутној кризи, најмање потребна. Изгорело је неколико зграда, међу њима и Министарства економије, на десетине контејнера, аутомобила, стотинак излога банака и продавница је разбијено и демолирано... Тридесет полицајаца је озбиљно рањено, многи од њих су задобили опекотине од „Молотовљевих коктела” и каменица којима су их немилосрдно гађали... Десетине учесника нереда је приведено, али је исто толико повређених завршило у болницама.

Да ли је то цена коју Грчка треба да плати због кризе или су то и елементи фанатизма, анархизма или чега још са чим земља још није успела да се избори? Овако размишљају грчки новинари који су, после трагичног догађаја, прекинули штрајк и одмах се вратили у редакције. Они су први јавили да је председник Каролос Папуљас оштро осудио трагичне догађаје за шта све политичке структуре, свака на свој начин – сносе одговорност. Председник је, озбиљно забринут кризом у земљи, одложио посету Русији, а за понедељак је заказао састанак са лидерима политичких партија како би се међу њима успоставио, какав-такав договор.

Тренутно, ситуација је под контролом, али се страсти не смирују! Суштинске одлуке владе тек предстоје, свет и кредитори будно мотре, Грчка је у средишту пажње јер је, према процени европских лидера, претња и опасност за цео евро-систем.

Талас штрајкова се не смирује! Грци не желе да прихвате програм драконских мера на које се влада одлучила да би могла да добије кредите ЕУ и ММФ и спасе земљу од банкротства. Данас штрајкују банкарски службеници, не раде апотеке, локална управа не ради већ четврти дан, са њима су и доктори и медицинско особље... Масовна окупљања заказана су за вечерас када се очекује и коначно гласање у Парламенту о програму мера штедње које су неопходан услов да би Грчка добила кредите. Радници оба синдиката, запослени у јавном и државном сектору окупљају се на митингу на Тргу Омонија, док су на неколико других локација заказани митинзи у организацији грчких партија.

Опозиција је против пакета рестриктивних мера, мада никоме није јасно шта би друго у овом моменту, када је времена јако мало и када се време за отплату кредита приближава, влада могла да понуди као опцију... Нарочито такву која би задовољила оне који су највише погођени новим мерама – раднике, пензионере, грађане са нижим примањима.

Порука министра финансија Јоргоса Папаконстантинуа је јасна: „Данас се гласа између да и не. С тим што гласање против значи да за – банкрот!” 

Јасмина Павловић-Стаменић