Могуће избацивање БиХ из Савета Европе

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 6. маја – Ако Босна и Херцеговина не усклади уставне одредбе о избору чланова Председништва са одлуком Европског суда за људска права, она би – када је реч о европским интеграцијама – могла да се врати осам година уназад, процена је члана босанскохерцеговачке делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе др Младена Иванића.

„Европски суд за људска права донео је прошле године одлуку да су одредбе Устава БиХ о избору чланова Председништва БиХ дискриминаторске, јер онемогућавају припадницима националних мањина да се кандидују за ове функције. Према садашњем уставном решењу из Републике Српске се бира Србин, а из Федерације БиХ Бошњак и Хрват”, рекао је Иванић.

Ако ова одредба не буде промењена до краја године, додао је он, БиХ би се могла суочити са озбиљним последицама. „Као прва мера, помиње се неприхватање акредитива босанскохерцеговачке парламентарне делегације од стране Парламентарне скупштине Савета Европе. Ако би и после тога Устав БиХ остао непромењен, могла би уследити суспензија нашег чланства, а затим и искључивање из Савета Европе, у који смо примљени 2002. године. Деси ли се то, биће замрзнут Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом”, навео је Иванић.

„Све српске странке”, казао је он, „сагласне су да се овај део Устава преформулише и да гласи да се један члан Председништва БиХ бира из Републике Српске, а двојица из Федерације БиХ. Међутим, бошњачке партије не пристају да се Устав БиХ мења само у овом делу. Максималистичким захтевима посебно се истиче Странка за БиХ. Њен лидер Харис Силајџић као услов свих услова за уставне промене поставља захтев да се укине ентитетско гласање, што је за нас неприхватљиво, јер би то омогућило бошњачкој већини у Парламентарној скупштини БиХ да прегласава посланике из Републике Српске, што би, у крајњој линији, могло да доведе до њеног потпуног развлашћивања”.

Међу бошњачким странкама, истакао је Иванић, постоје разлике и о начину избора чланова Председништва БиХ. „Странка демократске акције је за то да се чланови Председништва БиХ бирају у Парламентарној скупштини БиХ, а Странка за БиХ и Социјалдемократска партије БиХ су за директне изборе. Хрватске странке подржавају уставне промене у овом делу, али су и оне за то да се чланови Председништва БиХ бирају у парламенту, јер страхују да би им се могао поновити случај са прошлих избора када је за хрватског члана колективног шефа држава и то бошњачким гласовима изабран Жељко Комшић. Српске партије су за непосредне изборе, јер они додатно легитимизују Републику Српску”, објаснио је наш сабеседник.

Он је указао и на непринципијелност у Резолуцији Парламентарне скупштине Савета Европе, у којој се БиХ позива на уставне промене. „У овом документу се као одговорни за неспровођење одлуке Европског суда за људска права наводе 'политичари у БиХ', иако сви знају да су за то криви бошњачки политичари. У ранијим резолуцијама, Република Српска и српски поличари су редовно, често и поименично, означавани као узрочници неспровођења негативних појава у БиХ. И ово је један од доказа двоструких стандарда европских политичара”, закључио је др Младен Иванић.

Боро Марић