НИС не зна ко чини Удружење приватника

НИС има текуће уговоре за испоруку горива с већином приватних нафтних компанија у Србији и верује да ће и убудуће имати такве уговоре, пошто ће својим клијентима понудити оптимални однос цене и квалитета горива. НИС такође не искључује могућност сарадње с појединим бензинским станицама у условима франшизе и под брендом НИС-а, али то је питање конкретних преговора с власницима тих бензинских станица и највероватније неће бити масовног карактера, потврђено је јуче у НИС-у.

У оба случаја реч је о комерцијалним, обострано корисним уговорима између НИС-а и конкретне приватне мреже бензинских станица. Удружење, као друштвена организација, у овом тренутку нема уговор с НИС-ом. Ипак, ако Удружење обезбеди правне и финансијске могућности рада с њим као с купцем на велико који снабдева приватне мреже бензинских станица, НИС ће са задовољством прихватити понуду дугорочне сарадње у складу с компанијском политиком продаје.

Извор НИС-а близак менаџменту компаније каже да се у НИС-у се не плаше конкуренције ни после 2011. године, јер ако компанија буде нудила квалитетну робу по повољним ценама приватници ће сами долазити да код НИС-а купују деривата, будући да ће им то бити економски исплативо.

Иста ситуација је и сада на тржишту евродизела, где постоји слободна конкуренција. Део компанија увози свој евродизел (као што су МОЛ или Лукоил), а други га купују у иностранству или од НИС-а. Обим поруџбина евродизела од НИС-а сваког месеца расте, зато што приватним пумпама одговара НИС-ов квалитет и цене. Иста ситуација биће и са евробензином, каже овај извор.

У НИС-у, међутим, не разумеју понуду Удружењу приватних бензинских станица да НИС више од 600 њихових пумпи снабдева дериватима и у наредних 10 година, питајући какво им то стратешко партнерство приватници нуде и траже појашњење шта значи испоручивати гориво удружењу?

Не зна се, појашњава овај извор, да ли је ово удружење правно лице које може да спроводи набавке, да ли има одговарајуће банкарске гаранције, односно да ли је спремно да се понаша као крупни купац на велико? Нејасан је статус удружења, и то, с ким НИС заправо има посла, да ли је то друштвена организација или шта? Списак чланова удружења је непознат и та документа НИС-у, тврди овај извор, нису достављена.

Унутар удружења постоје, каже овај извор, озбиљни унутрашњи спорови. Конкуренција се појачава, приватници су у компликованом положају и покушавају да се „завуку под нечије окриље”.

Ако удружење може да обезбеди новац и гаранције, НИС је спреман да им понуди специјалне цене, као било ком другом крупном купцу на велико. Али приватници нису, објашњава исти извор, купац на велико, удружење нема уговоре са сопственим члановима за испоруку горива, нема новца...

 Реалност је таква, да ће мале мреже станица у наредних пет до 10 година морати да оду с тржишта Србије, онако како су отишли с тржишта других европских земаља. Најбоље од пумпи купиће велике мреже, остале ће се затворити. Преживљавање сваке конкретне мреже зависиће од њених власника и комерцијалних уговора с великим испоручиоцима.

НИС је, сазнаје се, за сада одбио предлог удружење да се искористе цистерне приватних компанија, јер НИС то не занима, будући да имају довољно својих.

Није им најјасније ни шта значи предлог приватника „да раде под брендом НИС-а”. Сада, каже овај извор из врха компаније, има 270 власника пумпи који раде под својим малим брендовима. НИС је спреман да размотримо варијанту франшизе за неколико конкретних објеката који му одговарају, али о томе треба разговарати с власником те пумпе, а не с удружењем!

Франшиза за све приватне бензинских пумпи у Србији је немогућа, пошто је већина тих објеката у лошем стању и захтева инвестиције или тоталну реконструкцију, каже овај извор.

У НИС-у, додаје, нису још добили ни појашњење шта значи „да се створи јединствено оперативно управљање испорукама, информационим системом и ценама”. Заједничко управљање ценама од стране различитих правних лица је по мишљењу овог извора завера, то је законом кажњиво, закључује он.

Ј. Петровић