Шта се крије иза хрватских потерница

Тужилаштво за ратне злочине Србије добило је од Државног одвјетништва Хрватске списак од око 1.000 особа које су у одсуству оптужене и осуђене за ратне злочине.

„Иницијатива је да се број људи који су на оптужницама смањи и да они знају у којој су фази поступци који се воде против њих. Тајне оптужнице не постоје ни у Хрватској, ни у Србији, али постоји нешто више од 400 предмета који су фази истраге. Такви поступци су и по једном и по другом закону тајни и нико не може да очекује да ће бити обавештен да се против њега води истрага или преткривични поступак и да не треба да путује у Хрватску”, каже Бруно Векарић, портпарол Тужилаштва за ратне злочине, наводећи да је списак службена тајна и да га заинтересовани грађани могу добити у хрватској амбасади.

Према подацима тужилаштва, Државно одвјетништво Хрватске обуставило је 1.400 истрага. Оптужено је 1.800 особа, од којих је 550 осуђено, док су против 570 људи поступци у току. Против 700 особа обустављен је поступак. Достављено је више од 40 предмета, 20 је прихваћено, 12 одбијено, док је девет предмета у фази разматрања, на основу споразума о уступању доказа између тужилаштава Србије и Хрватске.

Податак да ће људи који се јаве у хрватску амбасаду да би проверили да ли су на списку бити ухапшени и изручени Хрватској није тачан, истиче Бруно Векарић. Он додаје да ни српско ни хрватско тужилаштво не воде евиденцију о националној припадности људи са списка.

„Ми не знамо да ли су они Срби, Хрвати или муслимани док се не изјасне пред судом. Не може се дати прецизан одговор на питање колико је Срба у овој или оној фази поступка.

На питање шта могу да очекују људи који живе у Србији, а који су у Хрватској у одсуству осуђени на затворске казне, портпарол каже да ће такви случајеви бити разматрани када министри правде обе државе потпишу споразум који би по принципу реципроцитета решили то питање.

Да ли у међувремену 1.000 људи који су на списку имају разлога за страх да ће бити овде ухапшени и процесуирани?

У Тужилаштву за ратне злочине кажу да ће у сваком случају прво утврдити да ли је реч о политичким оптужницама и да ће такве предмете одбити.

Познато је да је у неким случајевима хрватско правосуђе подизало оптужнице и изрицало затворске казне, на пример, за ударање шамара и за инциденте који се не могу сврстати у ратне злочине. Због тога је хрватско тужилаштво дало налоге да се преиспитају сви предмети за ратне злочине. Резултат тога је 1.400 обустављених истрага.

Сада је суштина у томе да на политичком нивоу буде потписан билатерални споразум који ће омогућити изручивање наших држављана другој земљи за случајеве ратних злочина и организованог криминала. Предуслов за потписивање тог споразума су промене у хрватском Уставу који за сада овакву могућност искључује.

Документарно-информациони центар „Веритас” на свом веб сајту од краја 2009. године држи списак хрватског Државног одвјетништва, према којем је 1.191 особа оптужена, од тога 650 осуђено, од чега 438 у одсуству. То су, према речима директора центра Саве Штрпца, углавном Срби који су у избеглиштву и живе по целом свету. Том списку недостају истраге.

На сајту „Веритаса” објављено је и око 850 имена која су на Интерполовим потерницама. Према информацијама које добијамо из разних извора, то није коначна бројка јер је на потерницама тренутно 1.400 људи. Неке су у међувремену повучене, али су расписане и нове. Према речима Штрпца, око 2.000 људи је већ ухапшено на основу таквих потерница. Тужилаштва су, објашњава Штрбац, у многим случајевима одустајала од квалификације ратног злочина, када за то није било доказа, али су оптужбе мењала на оружану побуну. С обзиром на то да се за ово кривично дело може изрећи амнестија, многи су случајеви тако решени. После више година у притвору, ти људи остали су без могућности да добију одштету, јер су добили амнестију.

Подаци о људима који су под истрагом раније нису били тајна и „Веритас” је 2004. године објавио имена 930 људи. У међувремену, број људи под истрагом преполовљен је, али Штрбац каже да не може да добије податке о томе који су људи у међувремену скинути са списка.

„То што неко има писану потврду да није на списку процесуираних у Хрватској, не значи готово ништа. Дешава се да људи провере у конзулату или у „Веритасу”, добију уверење да нису на списку тражених, отпутују у Хрватску и тамо буду ухапшени. У Хрватској се хапсе и они који нису процесуирани јер је довољно да неки комшија на њега покаже прстом. На основу тога полиција може поднети кривичну пријаву. Забележена су четири таква случаја у марту”, каже Саво Штрбац.

Други проблем су, додаје Штрбац, кривичне пријаве из такозване сиве зоне. У Хрватској је поднето 5.000 кривичних пријава за ратне злочине, од којих су 3.800 процесуиране. Преостале пријаве сада су у „сивој зони” и не зна се када могу да буду активиране, а подаци о њима нигде се не могу добити.

Доротеа Чарнић