Опрез пред путовање

У јеку годишњих одмора неизоставна ставка пред одлазак на море је припремање приручне апотеке "за не дај Боже", у којој би се, иако нико о томе не размишља, поред разних медикамената морао наћи и заштитни серум против уједа змија. Стручњаци упозоравају да је лето период кад се више говори о уједима ових опасних гмизаваца, посебно уколико се неко одлучи за путовање у неку егзотичну земљу. Треба имати на уму да оне могу случајно измигољити на оним местима где се човек најмање нада, о чему сведочи прошлогодишњи случај нашег држављанина који је по повратку из Туниса у коферу пронашао змију отровницу.

Лекари кажу да је најефикаснији начин реаговања у случају уједа овог гмизавца примање одговарајућег заштитног серума, који би све здравствене установе морале да имају, с обзиром на то да га већ годинама производи наш Институт за имунологију и вирусологију "Торлак". Уколико су места где потенцијално има змија, попут камењара или морских обала, у туристичким летовалиштима која су, углавном, добро "покривена" мрежом здравствених установа ситуација се брзо решава одласком до првог дома здравља или позивањем хитне медицинске помоћи.

Међутим, велики број људи највише воли одмор и опуштање на неком острву, у шуми или авантуристичко камповање у нетакнутој природи, што подразумева држање серума у ташни, уколико нека змија случајно изађе испод камена.

Петар Бељански, стручњак из Института "Торлак", каже да се серум "виеквин" налази у слободној продаји и да се користи за убризгавање у близини места уједа бризгалицом која се налази у паковању препарата.

– Направљен је тако да може да стоји неколико дана на собној температури, а да при том очува делотворност. Иако може да се купи у слободној продаји, не спада баш у категорију "аспирина". Премда се у пракси не дешава тако често, при коришћењу серума увек постоји опасност од алергијске реакције и зато је увек сигурније обратити се најближој здравственој установи. Посебна погодност је што живимо у малој држави где је све близу и са релативно добром мрежом комуникација, па се за врло кратко време може из било којег краја Србије стићи и у Београд – истакао је Бељански.

Према неким подацима, на нашој планети има више од 2.300 врста змија, а од њих је око 390 смртно отровно. Међутим, у нашој земљи тренутно нема других отровница осим поскока и шарки.

– У бившој Југославији, од Истре до Улциња углавном се могао уочити  поскок, а шарка се могла наћи у континенталном делу земље. Како ова два гмизавца не могу да живе заједно, у Србији је поскок вероватно агресивнији, па је потиснуо шарку. Змија, у принципу, највише воли крш и камењар где живи завучена. Последњих година шарка је код нас виђана углавном на Вршачкој гори, у Банату. Могуће је да их има и у насељеним местима, што није необично за дивље животиње. Највећи број уједа ових животиња био је на Косову и Метохији, и то у току летњих, жетелачких радова, где су људима страдале потколенице и шаке. Необично је то што су се уједи дешавали на теренима који нису каменити, што се не уклапају у стереотипе о начину живота виперида – истакао је наш саговорник.