Већи кредитни лимити – мала корист

Повећање лимита за месечну рату на банкарске кредите са 30 на 40, а за стамбене зајмове са 50 на 60 одсто, само је признавање реалности и онога што већ на тржишту постоји. Сви они који су узели кредите, пре две или три године, због пада курса динара у односу на евро у последњих годину и по дана, за петину, већ су у тим лимитима, јер су њихове реалне обавезе увелико изнад до јуче важећих 30 или 50 процената”, рекао је за „Политику” генерални секретар Удружења банака др Верољуб Дугалић.

Ова мера НБС, по његовој оцени, веома је корисна, али је дошла доста касно. Удружење банака је у више наврата, каже, покушавало да убеди НБС у неопходност прилагођавања тих ограничења, али у централној банци више су се плашили инфлације него што су били ради да подстакну раст задуживања, а тиме и домаће потрошње.

Ово попуштање лимита, иако касни, добро је дошло и као пратећа мера владе да субвенционисаним кредитима потпомогне раст производње и потрошње. Јер, једно без другог не иде. Дугалић подсећа да је НБС недавно унифицирала и смањила стопу обавезне резерве са 40 и више процената на 25 одсто како би банкама остало што више простора за нове позајмице грађанима.

Рачунице, међутим, казују да и после ове мере НБС у Србији не може да дође до експлозије кредитног задуживања грађана. Уз лимит од 30, односно 50 одсто, како је било до јуче, грађани су могли месечно да се максимално задуже између 35 и 36 милијарди динара. Они су успевали да подигну максимално око 22 милијарде. С новим лимитом та се граница повећава до 45 милијарди динара. Шта то значи? Да нам се, теоријски, отвара простор за ново задуживање од око 12 милијарди динара. Све под условом да се сви, који имају кредитну способност, и задуже. Пошто то ни до сада није био случај – кредите ће, уз мало више лагодности и маневарског простора, узимати само они којима буду неопходни, каже др Дугалић.

По речима нашег саговорника за грађане Србије и потенцијалне дужнике банака много је већи проблем низак стандард, скопчан са малим платама, него могућност новог задуживања. С платама, у просеку 320 евра, по којима смо на самом дну европске лествице, нема великог кредитног задуживања. Банке нису социјалне установе, али им није свеједно да клијенту са платом од 20.000 динара допусте максимално задуживање од 40 процената. Од чега ће да живи тај човек и евентуално његова породица.

Дугалић подсећа да су у међувремену знатно опале и пондерисане каматне стопе са 18 на 11 одсто. Па се и са те стране може очекивати извесно оживљавање активности банака и самих грађана, али, по њему, ипак се не можемо надати неком кредитном буму.

Грађани Србије су и даље доста добри и уредни дужници, јер од свих одобрених зајмова само у 3,2 или 3,3 одсто случајева регистрована је доцња или неуредност у измиривању доспелих обавеза. До пре неку годину тај проценат био је више него упола мањи – 1,5. У Кредитном бироу Удружења банака региструју из месеца у месец повећање неуредности од 0,1 одсто. Привреда је већ стигла до 11 процената. И те околности треба имати у виду када се буде у банкама буде одлучивало о новим кредитним активностима, закључио је др Дугалић.

----------------------------------------------

Може и преко лимита

Банке у процени кредитне способности грађана неће убудуће узимати у обзир и њихове потенцијалне обавезе, односно пет одсто дозвољеног прекорачења по текућем рачуну и 50 одсто датих јемстава по кредитима, у случајевима кад су били жиранти.

– Овим мерама НБС жели да утиче на смањење системског ризика, затим да допринесе смањењу степена евроизације стимулишући задуживање у динарима, уместо у еврима или швајцарским францима, али и да истовремено пружи подршку напорима државе да повољним динарским потрошачким кредитима оживи тражњу и посусталу економску активност”, истиче се у саопштењу централне банке.

НБС је указала да банке могу, у складу са својом пословном политком, да одобравају позајмице мање од предвиђеног лимита, али и веће и у том случају су обавезне да из сопствених средстава обезбеде резервацију за евентуалне губитке по тим кредитима.

Слободан Костић