Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Боље услуге – нижа цена

Више страних телекомуникационих компанија увелико се припремају да на српском тржишту покрену трећег оператера мобилне телефоније. Као најозбиљнији кандидати појављују се "Мобилком Аустрија", који је већ најавио подношење захтева за откуп лиценце, и  "Целком Израел" који је, према незваничним информацијама, заинтересован за куповину инфраструктуре пејџинг система ПТТ-а коју би искористио за формирање мреже са позивним 066.

Према доступним информацијама, "Целком Израел", изгледа да има партнерске односе са француским "Оранжом",  једним од највећих европских оператера мобилне телефоније, није заинтересован за почетак од нуле, односно изградњу инфраструктуре. За то би потрошили доста средства и времена и управо због тога желе да на српском тржишту крену преко постојеће инфраструктуре ПТТ-овог пејџинг система.

Са друге стране, "Мобилком Аустрија", који је учествовао у аукцијском надметању за куповину "Мобија 63" из којег је, захваљујући бољој финансијској понуди за почетну цену, као победник изашао норвешки "Теленор", планира да бизнис у Србији започне од нуле. То подразумева постепену изградњу инфраструктуре и придобијање претплатника кроз изузетно привлачне пакете и понуде.

Како је одмах по завршетку аукције за "Моби 63" изјавио Борис Немшић, председник управе "Мобилкома Аустрија" и "Телекома Аустрија",  "Мобилком" ће захтев за куповину треће лиценце поднети чим Влада Србије потпише уговор са "Теленором". Тада је додао и то да су у питању дани док "Мобилком Аустрија" и званично не покрене припреме за улазак на наше тржиште.

Из угла претплатника основно питање је да ли ће долазак трећег оператера мобилне телефоније утицати на цене, број и квалитет услуга. Најкраћи одговор на то питање гласи – требало би.  Поготово што ће нови оператер потрошаче моћи да привуче искључиво атрактивнијом понудом од оне коју нуде мреже 063 и 064.

Управо "Мобилком Аустрија", односно његова фирма у Хрватској – "Випнет", може да послуже као пример за то. Оснивањем "Випнета", 1998. године,  "Мобилком" је донео конкуренцију на хрватско тржиште мобилне телефоније, после чега су цене убрзо, двоструко снижене. У тренутку када је "Випнет" кренуо са радом, покривеност тржишта износила је само 4,6 одсто, да би прошле године досегла 65 процената.

Хрватска данас, као и већина земаља у нашем окружењу, има три оператера мобилне телефоније. То је случај са Мађарском, Румунијом и Бугарском. Словачка се управо припрема за трећег оператера док су у Чешкој преко локалних компанија присутни шпанска "Телефоника",  "Т-Мобајл" и  "Водафон". "Телефоника" је иначе и један од три интересента за добијање лиценце за трећег оператера мобилне телефоније у Словачкој, за шта се надмећу и  "Мобилком Аустрија" и холандска фирма "Бивидеон".

У Босни и Херцеговини такође послују три мобилна оператера од којих су два у Федерацији, са средиштима у Сарајеву – "БХ мрежа" и Мостару – "Еронет", док је "Мобис" настао као оператер Републике Српске. Сва три оператера су у већинском државном  власништву, при чему је у приватизацији највише одмакла Република Српска чија је Скупштина одобрила расписивање тендера за продају 65 одсто државног капитала "Телекома РС". Право учешћа имаће компаније које имају најмање 800.000 претплатника у фиксној и 1,5 милиона у мобилној телефонији и годишњи приход од најмање 500 милиона евра. Купац мора да се обавеже да у наредних годину дана у развој уложи минимум 50 милиона евра, да испоштује колективни уговор између предузећа и синдиката, задржи делатност најмање пет година, као и да седиште предузећа остане у Бањалуци.

--------------------------------------------------------------------------

Око 4,5 милиона корисника

Србија има између четири и пет милиона корисника мобилне телефоније. Тачан број је готово немогуће одредити јер мноштво корисника има по више картица –бројева. Осим тога, многи од њих су истовремено претплатници код оба оператера, па зато званичне податке о броју корисника услуга "Мобија 63" и Мобилне телефоније Србије – мрежа 064 треба узимати са резервом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.