Кољини бродови-градови

Специјално за „Политику”

Париз – Не памти се када је неки догађај у Паризу окупио толико српских уметника у француској престоници као што је то било отварање изложбе Коље Милуновића прошлог четвртка. На два спрата галерије „Атеље Висконти”, у истоименој улици у којој су некада живели Расин, Делакроа и Балзак, изложени су Милуновићеви цртежи, слике и скулптуре – пресек његовог стваралаштва од 80-их година 20. века до данас.

Његови бродови-градови су после изложби у Трсту и Венецији прошле године усидрени недалеко од Сене, у једном од галеријских центара света, између цркве Сен Жермен де Пре и Уметничке академије, у близини хотела у коме је умро Оскар Вајлд и места на коме су 1783. године Бенџамин Френклин и Дејвид Хартли потписали споразум о независности Сједињених Америчких Држава.

Милуновића су дошли да поздраве неки од најзначајнијих српских сликара и вајара у Паризу, које је његова изложба окупила после дуго времена, попут Петра Омчикуса, Владимира Величковића, Љубинке Михаиловић, Љубице Мркаљ, Марка Ступара, Микана Аничића, Моме Миловановића и Љубе Поповића, који је у Париз дошао на подстицај свог професора, Мила Милуновића, који је претходно у њему стварао дуги низ година.

У вреви испред галерије издвајали су се Матија и Оља Бећковић, чије је неочекивано присуство изазвало велико занимање.

Свеприсутна је била и Јагода Буић, славна хрватска таписеристкиња, која је учествовала у поставци изложбе, на коју је дошао и Серж Колас, утицајни француски архитекта и урбаниста, у друштву архитекте Томислава Гаревског.

Посетиоци свих генерација, са различитих страна света, од Бразила до Исланда, тискали су се у галерији и гласно тумачили Милуновићеве бродске конструкције и коњанике, од оних из раног периода његовог стваралаштва, који представљају оличење животне снаге и воље, до најновијих, попут „Црног витеза” и „Скелета на коњу”, на којима су потези сведени и мисао мрачна.

„На овој изложби било ми је важно да представим скулптуру брода са остацима манастира и слику скелета који баца копље, која је у мисаоном додиру са Тарнеровим радовима из последњег периода, са његовом сликом ’Скелет пада са коња’ о којој сам много размишљао. То су два главна репера ове изложбе”, каже Милуновић за „Политику”.

Изложено је много нових радова, који су настали од почетка године, попут „Барке у плавом”, „Коњаника” или „Александријске библиотеке”, инспирисане зидом од окамењених књига који је Милуновић угледао на Криту, као и акрилика на картону и платну.

Обриси подморнице која израња из бескрајне плаве површине, мисао која се тражи на платну, слободни потези четкицом из којих настају бродске конструкције, подсећају како на Тарнера у последњој фази тако и на Милове рибарске мреже.

Милуновић води дијалог како са уметничком традицијом из које потиче, везаном за Византију и православље, са основама српских цркава утиснутим у палубе бродова, тако и са широм европском традицијом, као у скулптури „Трг гладијатора”, која је настала у Кикинди 2007. године, чија атмосфера подсећа на Де Кирикова платна.

Ово је прва самостална изложба Милуновића у Паризу након више од двадесет година. У француској престоници је последњи пут излагао на колективној изложби 2006. године, у изложбеном простору „Карусел ди Лувр”, одмах до славног музеја.

Као ехо његовог дијалога са Тарнером, у париском „Гран палеу” је у току велика ретроспективна изложба славног енглеског сликара, једног од највећих мајстора пејзажа и морских призора.

Ана Оташевић