Трећа пореска стопа, зашто да не?
Банке су недавно у медијима малтене оптуживане што дозвољавају послодавцима да исплаћују плате а не уплаћују порезе и доприносе. Представник владајуће коалиције рече како је држава у време социјализма то решавала уз помоћ СДК. Него шта, сва средства ће држава да искористи да „натера” привреду да плаћа порезе и доприносе!
Али, требалоби саслушатимале и средње привреднике. Нека кажу због чега својим запосленима не плаћају порезе и доприносе. Не мислим овде на оне који имају пуно а дрско избегавајусвоје пореске и остале обавезе (јер покуповаше све од некретнина што се купити може, као и бивша друштвена предузећа), а потом траже „опрост” дуга јер су се презадужили. Мислим на оне који хоће да уплаћују доприносе и порезе, али немају – због бескрајног ланца дужника међу привредним друштвима.
Не верујем такође да банке смеју да „контролишу” уплате односно исплате плата запослених. Ако их држава и натера, банке ће увести у своју тарифу и ту услугу. Опет по кичми привреде.
Можда је зато време да држава пружирукупрема екстра богатима: могла би, за промену, да уведе трећу пореску стопу од 36 одсто ПДВ-а којом би била опорезована она луксузна роба коју конзумирају и купују само екстра богати. Што да не! Нека терет „транзиције” падне и на плећа имућнијих и најимућнијих,а не само сиротиње раје. Велики је то изазов за власт, истовремено и искушење. Дакле,трећа пореска стопа, као што је то, према моме сазнању, и у неким земљама ЕУ, 36 процената. Не би требало повећавати постојеће стопе ПДВ-а, то ће се опет одразити на производњу (односно потрошњу) јер је куповна моћ становништва веома ниска. Постојеће две пореске стопе од осам и 18 одсто су прихватљиве и у сличним процентима постоје и у Европи, а повећавати их значило би још више гладних у Србији. Увођење треће пореске стопе оптеретило би богате и изузетно богате. Њих чак не би ни оптеретило, не би ни приметили да је на робу коју свакодневно или веома често купују, а која је по неким нашим па и европским стандардима луксуз, повећан порез на додату вредност и сигурно би је куповали;не би себе лишили тог луксуза, а држава би повећала своје приходе. Колико? Нека израчунају владини службеници. Ту спадају луксузни аутомобили, јахте, авиони, бунде, скупа пића, као и скупе цигарете и дугачак списак друге луксузне робе.
Зна наша држава да повуче добре потезе, да пресече, да омогући долазак банака на наше финансијско тржиште, банака које послују по законима слободног тржишта а не по партијској директиви,зна да уведе ПДВ, каса блок, приватну својину, укине друштвену (читај ничију), да донесе закон којим се одузима својина ономе ко је стекне вршењем кривичног дела. Има још много примера где је држава показала моћ и одлучност, па ево још једне прилике! Нека покаже држава своју самилост према својим, у крајњем случају, гласачима који немају ни за елементарну егзистенцију (читај:хлеб),као и своју бригу о средњој класи у поновном настајању. Није СДК решење. Волите своју привреду и надасве пољопривреду, мазите је и пазите као нешто драгоцено и увек је питајте шта јој фали, шта би мењала!Неће привреда тражити немогуће, зна она шта је то држава и да без ње не можемо.
*Привредник
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


