Суботички Градски музеј без сталне поставке

Су­бо­ти­ца – У ми­ну­ле две го­ди­не Град­ски му­зеј у Су­бо­ти­ци не­ма сво­ју стал­ну по­став­ку, ко­ја је за пу­бли­ку нај­а­трак­тив­ни­ји део му­зе­о­ло­шке де­лат­но­сти. Иако, на­кон пре­се­ље­ња 2008. го­ди­не у сво­ју згра­ду, Град­ски му­зеј пр­ви пут у по­след­њих 30 го­ди­на има до­бре усло­ве за рад, па и оп­ти­мал­не усло­ве за скла­ди­ште­ње пред­ме­та у де­по­и­ма, оно што нај­ви­ше вре­ди да се по­гле­да, ипак ни­је из­ло­же­но јав­но­сти. Пре­ма ре­чи­ма ди­рек­то­ра Иштва­на Ху­лоа, не­из­ве­сно је и ка­да ће стал­на по­став­ка би­ти из­ло­же­на.

– До са­да је у згра­ду му­зе­ја уло­же­но око 60 ми­ли­о­на ди­на­ра, и са­да се и ов­де по­на­вља оно што се де­ша­ва код мно­гих град­ских про­је­ка­та: да не­ма­мо сна­ге да их за­вр­ши­мо. На­ма је по­треб­но још око 20 ми­ли­о­на ди­на­ра, од че­га по­ло­ви­на за адап­та­ци­ју пот­кро­вља, што је услов да се поч­не са при­пре­ма­њем стал­не по­став­ке, ко­ја би тре­ба­ло да ко­шта из­ме­ђу осам до 10 ми­ли­о­на ди­на­ра, ка­же Ху­ло за „По­ли­ти­ку”.

Град­ски му­зеј до са­да се се­лио три пу­та, из Рај­хло­ве па­ла­те пре­ме­штен је ше­зде­се­тих го­ди­на 20. ве­ка у Град­ску ку­ћу, где је за­у­зи­мао два спра­та. Де­се­так го­ди­на ка­сни­је му­зеј је „са­би­јен” на је­дан спрат, стал­на по­став­ка је за­др­жа­на, али на­у­штрб ли­ков­не збир­ке. Пре две го­ди­не, ло­кал­на са­мо­у­пра­ва је за­ме­ни­ла са јед­ним при­ват­ни­ком 12 сво­јих ло­ка­ла за згра­ду бив­ше штам­па­ри­је „Ми­нер­ве”, и у ово зда­ње, је­дан од ле­пих при­ме­ра се­це­сиј­ске ар­хи­тек­ту­ре, сме­сти­ла му­зеј. Ме­ђу­тим, ра­до­ви на згра­ди ни­су за­вр­ше­ни до кра­ја, што оне­мо­гу­ћа­ва из­ла­га­ње стал­не по­став­ке.

– Овај му­зеј спа­да ме­ђу ве­ће вој­во­ђан­ске ин­сти­ту­ци­је, због хе­те­ро­ге­но­сти ма­те­ри­ја­ла, док по сво­јој ва­не­вроп­ској збир­ци, а реч је о ле­га­ти­ма свет­ских пут­ни­ка Оска­ра Вој­ни­ћа и Еми­ла Та­ли­ја­на, чи­ја је збир­ка би­ла око­сни­ца осни­ва­ња му­зе­ја, је­дин­стве­на је на чи­та­вом про­сто­ру Бал­ка­на, па и иду­ћи ка се­ве­ру, до Бу­дим­пе­ште и Бе­ча, где су ова­кве ва­не­вроп­ске збир­ке уни­ште­не. Пра­ва је ште­та не по­ка­за­ти пу­бли­ци та­кву вред­ност ко­јом рас­по­ла­же­мо – ис­ти­че Ху­ло.

Ди­рек­тор Град­ског му­зе­ја ка­же да од из­ло­жби и ра­зних про­гра­ма успе­ва­ју да за­ра­де не­ко­ли­ко пу­та ве­ћу су­му нов­ца од оне ко­ју му­зе­ју град да­је за оба­вља­ње де­лат­но­сти. Ипак, све екс­кур­зи­је, ту­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је, ђа­ци и по­је­ди­нач­ни по­се­ти­о­ци увек се пр­во ин­те­ре­су­ју за стал­ну по­став­ку.

– Ми смо све­сни да у овој си­ту­а­ци­ји не мо­же­мо да оче­ку­је­мо од гра­да и по­кра­ји­не да фи­нан­си­ра за­вр­ше­так ра­до­ва на згра­ди му­зе­ја, па при­пре­ма­мо про­јект­ну до­ку­мен­та­ци­ју ка­ко би кон­ку­ри­са­ли код европ­ских фон­до­ва, а на­чи­њен је и идеј­ни про­је­кат стал­не по­став­ке са утвр­ђе­ним бро­јем пред­ме­та по про­сто­ри­ја­ма, те­мат­ским са­др­жа­ји­ма и ин­ста­ла­ци­ја­ма ко­је ће би­ти ко­ри­шће­не, ка­же Ху­ло.

А. И.