Ванредно стање еврозоне
Од нашег сталног дописника
Брисел, 9. маја – Борба за стабилност еврозоне и очување вредности заједничке валуте настављена је током викенда окупљањем министара финансија ЕУ у Бриселу.
Очекује се да министри заштите еврозону од проширења погубног „грчког сценарија” и да постигну договор о оснивању фонда за европску помоћ, који би требало да буде вредан око 60-70 милијарди евра.
Већина министара залаже се да ова одлука буде донета још данас, односно пре отварања финансијског тржишта у понедељак ујутру, али је из Велике Британије стигла најава да Лондон неће подржати оснивање фонда.
„До недеље увече имаћемо непробојну линију одбране. Морамо да разјаснимо – све земље еврозоне спремне су да бране сваку од земаља еврозоне, јер оне желе да бране евро у целини”, казао је Жан Клод Јункер, председник европске монетарне уније.
Председник Европске централне банке Жан Клод Трише потврдио је да ће ЕЦБ допринети оснивању фонда и стабилизацији еврозоне.
Ванредни самит лидера ЕУ одржан у петак у Бриселу резултирао је одлуком да се Грчкој одобри кредитна помоћ у износу од 110 милијарди евра, а уколико министри ипак буду усагласили план за оснивање фонда, може се очекивати да ће то донекле повратити поверење тржишта у стабилност еврозоне.
Европски механизам стабилизације који министри желе да успоставе требало би да омогући другим државама поред Грчке да брзо добију неопходне кредитне линије и тако умање сопствени дефицит.
Према предлогу за оснивање фонда, Европска комисија би требало да директно позајмљује новац на финансијском тржишту пружајући истовремено гаранције у име држава које су запале у дужничку кризу и буџетски дефицит. Међу земљама којима прети потенцијална опасност од грчког сценарија су Шпанија, Ирска, Португалија, али и Италија, чији је премијер Силвио Берлускони отказао пут у Москву и изјавио да у еврозони „влада ванредно стање”.
И француски председник Никола Саркози отказао је одлазак на свечану прославу Дана победе над фашизмом на Црвеном тргу. Он и немачки канцелар Ангела Меркел снажно се залажу за успостављање строге финансијске дисциплине и надзора који ће омогућити Бриселу да контролише јавну потрошњу држава чланица еврозоне.
„Евро је кључни елемент Европе и не можемо га препустити шпекулантима”, казао је Саркози.
Прошлог четвртка евро је пао на најнижу вредност у односу на амерички долар у последњих 14 месеци – свега 1,25 долара за евро, али је након тога забележен благи пораст вредности која је достигла 1,27 долара за евро. Упоредо са падом вредности евра, пала је и вредност европских акција на светском тржишту финансија.
Притиснути страхом да ће читава еврозона доживети колапс због кризе која је практично уништила економију Грчке, оба дома немачког парламента одобрила су у петак помоћ Атини иако се немачка јавност месецима томе противила.
Нико још не може да сагледа размере евентуалног неуспеха европских мера стабилизације еврозоне, али сви су јединствени у оцени да би последице по европску економију биле катастрофалне.
Криза еврозоне није узнемирила само европску јавност и њене лидере, већ је одјекнула широм света. Амерички председник Барак Обама у разговору са Ангелом Меркел истакао је да САД снажно подржавају напоре ЕУ, а слична порука дошла је и из Отаве.
Међутим, према тврдњама британских дипломатских извора у Бриселу, Лондон неће подржати европски механизам стабилизације и оснивање финансијског фонда за угрожене, јер је то „само још један покушај очајника” да увере светско тржиште да је евро стабилна и кредибилна валута.
В. Јокановић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


