Ванземаљци стигли

Верујете ли да су ванземаљци икад походили Земљу? А шта бисте тек рекли на то да су сада међу нама? Колико год оба питања изгледала неозбиљно, у себи крију зрнце истине. Ванземаљски живот је, изгледа, стигао 2001. у Индију у виду 50 тона тајанствених црвених честица! Можете да одахнете: то нису "мали зелени" које виђате на филмском платну или их замишљате у научнофантастичним причама.

Научници од тада разбијају главу како да одгонетну необичну живу  твар, за коју већ сада знају да није са наше планете.

Преживеле на 315 степени

Годфри Луис, који проучава физику чврстог стања на Универзитету "Махатма Ганди", у априлу је у престижном часопису "Астрофизика и космичке науке" написао да су то, можда, микроби из далеког свемира. У својој лабораторији он држи теглу до врха напуњену замућеном црвеном кишницом која је, пре пет година, неколико пута засула јужну

индијску државу Керала. Дотични истраживач је издвојио чудне црвене облике, налик ћелијама с дебелом опном, око десет микрона у пречнику (хиљадити део милиметра). Још више зачуђује то што туце огледа које је обавио указује да загонетне честице немају ДНК, а да се у изобилно умножавају, чак у води загрејаној до 315. Целзијусовог подељка! До сада позната горња граница износи – 121 степен. Како то објаснити? Годфри Луис нагађа да су то, вероватно, ванземаљске бактерије, прилагођене суровим космичким условима, које су као својеврсни аутостопери на комети или метеориту доспеле у Земљину атмосферу.

У горњим слојевима су се касније одвојиле, помешале са облацима и у виду кише пале на тло. Уколико се ова претпоставка покаже тачном, то ће бити први доказ ванземаљског живота који је постао земаљски.

Крајем минуле године Годфри Луис је своје узорке послао Чандри Вакрамисангеу на Универзитету Кардиф у Велсу да понови исте опите. Очекује се да ће на измаку ове године славни астроном, пореклом са Шри Ланке, обзнанити почетне налазе. Пре четврт столећа, наиме, сер Фред Хојл и његов ученик Чандра Викрамисанге обелоданили су теорију панспермије. У најкраћем, она описује да су клице живота пристигле на нашу планету из космичких пространстава, и да је то уобичајена појава.

"Истина је да су комете посејале клице живота пре четири милијарде година", сматра Чандра Викрамисанге, "и да се се – с времена на време – ови микроорганизми убацују у нашу животну средину.

Отуда би и ово могао да буде један од тих догађаја." У међувремену су се исплела свакојака тумачења. Индијска влада је поменуте 2001. спровела истрагу и тзв. црвене кише приписала једној врсти алги. У

другом су окривљене гљивичне споре, а у трећем је објашњење нађено у црвенкастој прашини коју се ветрови нанели са Арабијског полуострва. Најневероватнија, међутим, распреда да ситне ћелије крви потичу од јата слепих мишева које је, летећи на великој висини, засуто ситним остацима метеора!

Oстаци крви слепих мишева

Годфри Луис је лако одбацио сва та нагађања, указујући да алге и гљивице имају ДНК, а да су крвне ћелије обавијене танким омотачем и да угину убрзо после излагања води или ваздуху. Најважније је, наглашавају ови стручњаци, да се оне не умножавају.

"Већ имамо неке задивљујуће слике – добијене електронском микрографијом – на којима су речене ћелије подељене на средини", објашњава Чандра Вакрамисанге.

"Видимо како се у великим ћелијама мајкама зачињу мале ћелије ћерке." Други кључни корак, наглашава микробиолог Милтон Вејнрајт са Универзитета Шефилд, који с другим тимом проучава исте узорке, јесте да се потврди да ове ћелије, заиста, немају ДНК. Једна претходна провера је то поткрепила. "Живот који ми познајемо мора да садржи ДНК или није живот", образлаже он. "Уколико се покаже да ови микроорганизми имају ту ману, недостатак дезоксирибонуклеинске киселине, то обавезно значи да су ванземаљски."

Годфри Луис и Чандра Викрамисанге намеравају да изведу додатна испитивања – проверу ћелија угљениковим изотопима. Ако се и овом приликом установи да се разликују од уобичајених на Земљи, биће то још један снажан доказ да су стигле из свемира.