Избрисана санкција

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, августа – Одакле си – сваки час се припиткују пролазници у Вашингтону, крцатим разним дошљачким коренима. Ја сам Француз, представио се, у таквој прилици, један дођош радозналом пресретачу, а овај му на то одговори: "А ја сам Слободар."

Док се случајни аполитични сведок овог дијалога преиспитивао – где ли је та земља Слободија, Француз је схватио да је био изложен дејству остатка менталних санкција које су међу неким овдашњим људима биле уведене против његове земље пре више од три године.

Када су Американци незадовољни одбијањем Париза да пошаље војнике у инвазију на Ирак, многе овдашње ствари прекрстили тако што су им у називима одредницу – француски, заменили речима – слобода, слободарски...

Бучно па тихо

Та прекрститељска реформација је сугерисала да су традиционални савезници постали издајници или бар превентивни дезертери, којима није стало до "ширења слободе по свету", како се проповеда у званичним смерницама Вашингтона. Главни удар јој је био усмерен на – јеловник, па су помфрит и тост, који се овде одавно називају "француски испржени" и "француски тост", прозвани "слобода испржени" и "слобода тост"…

Иако су многи овде одбили да примењују ту санкцију, као саркастичну меру пренаглашеног патриотског набоја, она је тек ових дана ликвидирана на – највишем законодавном нивоу. Својевремено распаљена бучно, угасила се тихо.

Јеловници у ресторану Представничког дома ослобођени су "слободе", па су пржени сецкани кромпир и препечене кришке хлеба поново уписани као – "француски".

Стратешка промена у "менију" изведена је нечујно, у време кад конгресмени крећу на годишње одморе, али ју је обелоданио репортер "Вашингтон тајмса". Уз констатацију да нико од званичника не жели да коментарише преокрет – ни они који су помфриту наденули ново име, ни они који су му вратили старо.

"Рат у јеловнику" завршен је без мировног споразума у процесу који би се могао назвати – сазревањем и актера и околности. Оружана интервенција није донела слободу Ираку, где збивања све више подсећају на грађански рат, па се изгубио повод за дичење слободарством на рачун "француских" специјалитета. Уједно, Вашингтону је Париз све потребнији као партнер у решавању нових криза – на обновљеном блискоисточном фронту, око нуклеаризованог Ирана…

Корекцију у "менију" законодаваца нису могли ни смели да направе кувари ни шеф сале, већ само надлежни административни комитет, па јој се у јавности придаје значај важног дискретног политичког чина. Дискреција се махом приписује потреби владајуће Републиканске странке да својевремене патриотске екстраваганције прилагоди реалности у којој је све жешћа критика на рачун ратне стратегије њених лидера.

"Врућ кромпир" се одавно употребљава као израз за неугодности, за ванредно искушење сваке па и политичке врсте, али се сада као такав испољава и у буквалном смислу. Висока политика цврчи као – помфрит у фритези.  

Сада кад је власт вратила одредницу "француски" уместо "слободе", можда ће и признати грешке у спољној политици – поручила је Ненси Пелоси, вођа демократске мањине у Представничком дому. Такво очекивање је претерано: председнику Џорџу Бушу су и даље "пуна уста" – слободе, као водиље у односима са светом, које је раније дефинисао као "дипломатија а ла карт".

У међувремену се показало да ни сервирање "слободе" у испрженом виду није умањило проблеме Американаца с – дебљином, која је овде службено окарактерисанa као опасна епидемија, за шта је кривица добрим делом приписана "брзој храни" а у коју спада и овде најпопуларнији вид помфрита. Лекари саветују уздржавање од таквих оброка макар били и "врло амерички".   

Мења се, међутим, однос према – Французима. Најновије истраживање организације "Пју" показало је да је њихов рејтинг овде у осетном порасту: сада је 52 одсто испитаника рекло да има о њима повољно мишљење, које је пред рат са Ираком изразило само 29 одсто анкетираних.

Али, то је још далеко од ранијег одушевљавања када је чак 79 одсто Американаца хвалило Французе. Тај висок проценат произлазио је, уз остало, и из историјског доприноса Француза баш америчкој – слободи, помоћи која је оданде пружена овдашњој борби за одвајање од британске круне. И један од америчких симбола – Статуа слободе у Њујорку – француски је дар, испоручен 1885.

Одлазак "превратника"

Нова ратна искушења су превладала над повесним памћењем, па је челник надлежног конгресног комитета Боб Неј, уочи инвазије на Ирак у марту 2003, наложио описан преврат у – јеловнику. Промену имена кулинарског специјалитета тада је објаснио као "мали, али симболичан напор да се искаже незадовољство многих конгресмена понашањем нашег такозваног савезника Француске".

Патриотски реформатор јеловника би вероватно задржао таква прекомандовања да сам није – прекомандован. Пошто су се појавиле сумње у њега да је умешан у аферу лобистичког подмићивања, отишао је с дужности комитетског шефа, а с њим – "слободарски" помфрит из конгресменског "менија", да би се специјалитету (за који многи тврде да потиче из Белгије) вратило "француско" обележје.