Тен важнији од здравља
Као што Србима не вреди поручивати да не пуше и не пију, тако изгледа нема ни велике вајде од упозорења да је опасно сунчати се по најјачем сунцу. За здравље и задовољење потребе за витамином Де довољно је да осунчамо лакат једне руке током шетње, а не да 20 дана проведемо као "на роштиљу" несмотрено се излажући сунцу на морској обали или плажи Аде Циганлије.
Овако примаријус др Александар Адамовић, наш угледни дерматолог и један од малобројних стручњака који је обучен да се бави дермоскопијом – сувереном методом прегледа младежа и утврђивања меланома, за "Политику" објашњава зашто нико не слуша препоруку лекара да је сунчање пречица за брже старање, али и за рак коже.
Доктор Адамовић, иначе и директор Завода за кожне и венеричне болести у Београду, каже да ниједан дерматолог не жели да уплаши људе или да их одврати од боравка на свежем ваздуху и уживања у сунчаним данима, али свакога треба научити или упозорити како да се у таквим приликама понаша, да се кожа што мање оштети и да људи због неограниченог сунчања не оболевају од рака, што већ постаје масовна појава у западним земљама.
– Наравно да неко умерено сунчање прија, али никако после десет сати ујутру или пре 17 по подне. Проблем је што је данас бронзани тен постао мода и сви заборављају на штетност сунчаног зрачења. У односу на прошлу годину само у нашој установи учетворостручен је број људи који су нам дошли због промена на кожи и младежа за које је постајала сумња да су меланоми – каже др Адамовић.
Упозорење Светске здравствене организације да од превише излагања сунцу годишње у свету умре 60.000 људи и то углавном због различитих типова рака коже, а које је прошле недеље обишло свет са разлогом, код нас је – "на једно уво ушло, на друго изашло ". Др Адамовић каже да код нас ово упозорење нико не схвата озбиљно, попут оних о штетности пушења или пића. Такав смо народ, каже кратко.
Млађе особе, али и даме и господа у зрелим година, препланулост сматрају обавезним модним додатком уз хаљину на бретеле и мајицу која истиче препланула рамена. У августу као да је срамота бити "бео као сир", док су се, подсећа наш саговорник, турске жене док су некад Турци владали Београдом мазале живином машћу да би сачувале кожу од превременог старења, али и белину тена. Шта ћемо, променила се мода...
Др Адамовић подсећа да највећи ризик да добију рак коже постоји код особа које раде на отвореном простору – од грађевинаца до продаваца, који су због кератоза и малигних промена на кожи и најчешћи пацијенти Завода за кожне и венеричне болести у Улици Џорџа Вашингтона, за који, подсећамо, није потребан упут лекара из дома здравља. Кератозе су задебљања на кожи, која су заправо претканцерозна стања и због којих се посета стручњаку не сме одлагати.
Особе светлих очију и светле пути, риђокоси и пегави људи, као и особе које при излагању сунцу брзо горе такође спадају у категорију најугроженијих. Др Адамовић каже да све зависи од индивидуалне способности коже да производи меланин, чија је продукција код тамнопутих и тамнооких боља, мада су и они дужни да на сунцу буду опрезни. Осим ових особа, у опасности су и људи који имају много младежа на кожи, а нарочито особе у чијој је породици већ било случајева оболевања од малигног меланома.
– Најважније је људе обучити за самопреглед. Код младежа прво и најважније гледамо величину – да ли један младеж мења величину, или је већи од шест сантиметара. Можемо се самопрегледати тако што ћемо узети графитну оловку, ставити је на младеж, обрнутим крајем, и проверити величину. Ништа лакше. Наравно важне су све промене – да ли нас младеж сврби, боли, мења боју, али разврставање младежа по абецеди треба оставити нама лекарима – каже др Адамовић.
Дерматолози издвајају шест знакова малигних меланома које су разврстали по првим словима абецеде, а који су постали својеврсна азбука у постављању дијагнозе. Словом А (assymmetry) означава се промена која се односи на асиметричан облик, Бе (border– граница) прати да ли се руб младежа мења, Це – (colour) прати се да ли тачка на кожи мења боју, Де ( diameter) да ли је у пречнику већи од пет, шест милиметара, Е (elevation) да ли је младеж издигнут изнад коже.
Податак који завређује пажњу јесте и да је најугроженије радно активно становништво, људи између 35 и 45 година, али добра ствар у вези са овом врстом рака јесте да се он види на површини коже и да смо због тога дужни да о свом здрављу и изгледу младежа, а нарочито о паметном излагању сунцу, водимо рачуна.
Данас постоје суверене дијагностичке методе којима је лако утврдити да ли је промена на кожи тумор или не, а то се чини дерматоскопом. Др Адамовић, међутим, каже да грађани треба да на преглед дерматоскопом одлазе само код обучених стручњака. У мају, у току светске акције "Евромеланом" грађани су имали прилику да у Заводу за кожне и венеричне болести обаве преглед младежа потпуно бесплатно, а директор ове здравствене београдске куће се нада да ће у јесен успети да организују сличну акцију.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


