Плата велика имовина

Чудо у Србији: порезници су решили да провере богатство политичара. "У Србији су најбогатији пословни људи, политичари, предузетници, спортисти, естрадни уметници и криминалци. Они ће бити у фокусу пажње пореских органа." Ово је изјавио Владимир Илић, директор Пореске управе Србије, протекле недеље, најављујући акцију порезника од које "очекује добре ефекте, али и жестоке реакције и притиске".

Разлога за ово је било и пре процене Светске банке да је корупција у Србији у порасту. Од 5. октобра 2000. године политичари се прозивају да одговоре одакле им велики станови. Причи о политичарима и новцу нови детаљ додао је и Обрен Јоксимовић који је напустио ДСС и основао Демократску заједницу Србије. Он тврди да је одбио да за изборну кампању 2003. године прима паре без признаница и уредних папира од тајкуна чија имена сви знају.

Сама акција провере богатства је за похвалу, али треба сачекати резултате. Оно што је сигурно то је да су грађани веома "осетљиви" на богаћење политичара јер сами не живе добро, а сматрају да су они изабрали те политичаре како би живели боље. Сигурно је да нема политичара који ће признати да се обогатио од политике, али се у медијима повремено пласирају афере које брзо падну у воду. Дакле, медији су ту да "заталасају", а институције да обаве посао.

Слична акција припрема се у Словачкој, а поред богаташа под лупом ће такође бити политичари. Зна се да у развијеним земљама порезници реагују чим грађанин почне да купује имовину, покретну и непокретну. Тако је истраживана и имовина бившег америчког председника Клинтона и садашњег британског премијера Блера.

Бранка Бошњак из Г 17 плус каже да нема никаква сазнања о томе који су и да ли су неки политичари богати и додаје да се обично обогате људи блиски политици. Она објашњава да у њеној странци за последње три-четири године нико није променио имовински статус, нико није купио нека скупа кола или стан и каже да би у политику требало да улазе људи који су већ нешто створили, јер ће тако моћи нешто да обезбеде и грађанима. "Политичар већ треба да има идентитет, а не да га добије у политици. Он мора да има реализован живот. Људи из претходне и ове владе су донели своје знање, углед и професије, али то не значи да имају права да повећају стандард нити ја знам да су то чинили."

Бранка Бошњак потврђује да људи реагују ако чују да се неки политичар обогатио за крако време. "То је за осуду. И ја имам примедбу на то. Ако се обогати спортиста или неко из естраде немам, јер знамо колики су њихови хонорари".

Данијел Цветићанин, ректор БК Универзитета, сматра да политичари имају веома скромне приходе а велику имовину. "Неки су били директори великих фирми пре него што су постали политичари, али је најчудније када имовину имају и они без биографије", каже. "Тешко је у оваквим државама наћи траг новцу. А оваквих држава као што је наша је много. Само у неколико десетина земаља у свету се не догађају овакве ствари и зато оне владају светом."

Цветићанин каже да политичари не могу сакрити новац у инвестиционе фондове и мала примања, а велику имовину објашњава провизијом. "Политичари вероватно узимају провизију од некога коме се то исплати и тако оштећује и државу и грађане. Продато је много тога у приватизацији, али се не зна да ли је неко узео провизију. Афере се појављују да би се сменила нека влада, а не да би се открили кривци и зато се већина никада неће извући из беде."

И Цветићанин каже да је битна разлика између певача и политичара када је о богаћењу реч.

Верица Бараћ, председник Савета за борбу против корупције, тврди да нема институција за контролу власти. "Веома је важно финансирање политичких партија. А у последњој верзији Предлога закона о новом антикорупцијском телу, влада је изоставила финансирање странака из његове надлежности. Финансирање странака контролише сада Одбор за финансије Народне скупштине, што значи да странке саме контролишу своје финансирање. Нити парламент показује вољу да контролише странке, а већ три године нема ни завршне контроле буџета. Странке имају могућност да добију велики новац из буџета и зато се власт и опозиција слажу. Политичке странке су феномен јер их не финансирају и не контролишу грађани. У странке се улази као у биро за запошљавање, да би се решио проблем. Посланици на почетку мандата дају бланко оставке, што значи да не располажу својом вољом. Значи да се парламент састоји од људи који су закључали своју вољу. Ипак, афере се отварају али брзо падну у воду."

Верица Бараћ каже да су се све владе до сада ослањале на крупан капитал, на финансијске центре моћи. А борба против корупције подразумева кривично гоњење, кажњавање и одузимање имовине. За борбу против корупције су потребне, како каже, моћне, стручне и независне институције које су јаче од тајкуна.