Интелигенција није памет

Да бих од почетка показао да одлична интелигенција не мора бити гарант исправном мишљењу, понудићу три питања која су као тест способности доброг размишљања недавно била стављена пред 3.400 студената на универзитетима широм САД, укључујући Харвард и Принстон.

–Палица за бејзбол и лоптица коштају заједно 1,10 долара. Палица је скупља од лоптице за један долар. Колико кошта лоптица?

–Aкo пет машина за пет минута произведе пет колачића, колико ће бити потребно времена да 100 машина произведе 100 колачића?

–На језеру се налази много локвања и свакога дана површина прекривена локвањима удвостручава се. Да би се прекрило цело језеро потребно је 48 дана. Колико је потребно дана да се покрије пола језера?

Уколико немате одговоре на по неко или на сва ова питања, не брините. Ни међу најинтелигентнијим студентима са Харварда и Принстона није било више од 17 одсто који су одмах дали сва три тачна одговора. Позитивно решени тестови говоре о добром резоновању, док погрешно решени, не указују на ниску интелигенцију, већ на лоше размишљање.

Кад гледате и слушате неке људе из јавног живота, а то су најчешће политичари, често се питате да ли су, судећи по ономе што говоре и раде, глупи? Одговор је негативан. Коефицијент интелигенције (IQ) већине од њих, био би, бар на основу ретроспективне анализе њихових животних поступака, око 120 или више, што указује да припадају интелигентнијем делу популације, који никада није већи од 10 одсто.

Питања слична овом, већ 15 година у потпуности заокупљају и Кита Становича, професора примењене психологије и развоја човека из Торонта у Канади, који после више година борбе с овим проблемом данас тврди да је рационално мишљење одлика која само делимично зависи од интелигенције, мада без ње није могућа. У својој књизи „Шта недостаје тестовима интелигенције” професор Станович тврди да друштво прецењује тестове интелигенције и додаје да „тестови мере само део способности мисаоних функција и нема ничега што би се косило с примерима у којима су истовремено на делу врло висока интелигенција и мала памет (лоше размишљање)!” Јасно je да IQ даје добру процену неких менталних функција као што су логика, апстрактно резоновање, способност учења и капацитет краткорочне, радне меморије. Међутим, IQ је од малог значаја кад се примењује за процену способности доношења добрих одлука у реалном животу, јер не даје слику нечијих критичких процењивања информација и савлађивања пристрастности која често води на странпутицу. IQ je још увек најважнија мера мисаоних способности, али не и рационалног размишљања. Без пажљивог резоновања донете одлуке су често погрешне, јер мозак користи два различита система за обраду примљених информација. Један је интуитиван или спонтан, у њему се ствари решавају без много размишљања, а други је заснован на намерно темељном размишљању.

Интелигенција показује моћ мозга, док је рационално мишљење контрола те моћи. Неки интелектуално способни људи не упуштају се у аналитичко мишљење и више воле ослањање на сопствену интуицију, односно доношење одлука из стомака. Други, обично сталожени људи, проверавају свој осећај и обуздавају интуитивни нагон за доношење одлука.

Уколико узмемо да је наша памет светлост којом нешто претражујемо, онда је IQ мера интензитета те светлости, али не и исправност угла под којим је користимо да бисмо осветлили проблем. Неки људи то светло не усмеравају на добро место из више разлога – тврдоглавост, избегавање непријатних изненађења или журба и брзоплетост. Јака светлост (интелигенција) сама по себи није никаква заштита од глупости. И заиста, ни суперинтелигентни нису имуни на глупости. Једна анализа начина резоновања чланова Менсе (удружење особа са натпросечно високим коефицијентом интелигенције) показала је да 44 одсто њих верује у астрологију, 51 одсто је убеђено у значај биоритма, а 56 одсто верује у ванземаљце. За љубопитљиве, о овоме има више у часопису „Скептични истраживач” ( Skeptical Inquirer) у свесци 13, стр. 216. Приступ часопису слободан је на мрежи.

Друга страна проблема с рационалним мишљењем је прилично светла, јер свако може побољшати своје мишљење. Довољно је (увек) постепено и без журбе анализирати могуће последице планираних одлука. Ништа једноставније.

Одговори на питања с почетка текста: 1) 0,5 долара 2) 100 минута 3) 47 дана

професор универзитета