Фиделова сенка

За главу нижи, млађи пет година, ћутљиви Раул, без говорничког дара и харизме свога брата, само у једној битној ствари је престигао Фидела: Иако млађи , дуже је задојен комунистичком идејом и има дужи партијски стаж.

Другог јуна, дан уочи Рауловог седамдесетпетог рођендана, званични орган Комунистичке партије Кубе, лист "Гранма", објавио је специјални додатак о млађем брату кубанског лидера, који је и по уставу као други човек у државнопартијском апарату изолованог комунистичког острва одређен да наследи врховног команданта. Уз мноштво суперлатива о "бриљантном, способном, одговорном" Раулу, објављен је у закључку коментар Фидела Кастра: "Изабрао сам га не зато што ми је брат, јер читав свет зна колико мрзимо непотизам. Већ могу да дам часну реч да он има довољно квалитета да ме сутра замени, уколико умрем у овој борби". Додатком у "Гранми" и Кастровим закључком, почела је "изборна кампања" на острву које не памти изборе за Раулово преузимање власти.

Иако никад није давао интервјуе, нити су на његове говоре лишене Фиделовог разбарушеног ораторства позивани страни новинари, зна се да је Раул из сенке играо главну улогу у очувању комунистичког режима који је надживео девет америчких председника, рушење совјетског комунизма, пад Берлинског зида, на стотине атентата и завера планираних из Мајамија или Вашингтона… На челу оружаних снага Кубе, Раул је и званично одређен за Фиделовог наследника још у октобру 1997. на партијском конгресу када је велики вођа рекао да је "Раул млађи и енергичнији и може да рачуна на дуже време од мене…"

Али, њих двојица су радили заједно у грађењу социјалистичке револуције још од педесетих година прошлог века. Неки кажу да је Раул одувек био радикалнији и да у апаратури спада у поборнике тврде линије.

Рођен је 1931. у источној провинцији Холгин, као најмлађи од три брата. Као студент у Хавани прикључио се Комунистичкој омладини. Заједно са Фиделом је 1953. учествовао у нападу на касарну Монкада, али тада герилским побуњеницима није успело да сруше диктаторски режим Фулхенсија Батисте. Раул је потом био у затвору 22 месеца да би 1955, заједно са Фиделом, био ослобођен. Обојица су отишли у Мексико одакле су припремили брод "Гранма" за револуционарну експедицију на Кубу. Искрцали су се 1956. године. За Раула се каже да је први успоставио пријатељство са чувеним аргентинским студентом медицине Че Геваром кога је потом упознао са Фиделом. Са планинских падина Сијера Маестре, герила је, са оба Кастра, организовала нападе да би најзад успела да сруши Батисту 1959. године.

Под Рауловим вођством герилска војска израсла је у армију од 50.000 војника која је, на совјетској страни, учествовала у сукобима у Анголи и Етиопији седамдесетих година. Млађи брат је кажу био вешт и у финансијским трансакцијама, успевши да створи туристичко војно предузеће "Гавиота" чиме је држави обезбедио знатан прилив од туризма.

Многи мисле да би Раул, ако успе на комунистичком једнопартијском острву у непријатељском окружењу, да задржи свој режим, био знатно радикалнији од свог брата. Други пак кажу да би он дозволио економске промене по кинеском моделу али да би идеолошки био непопустљив. Помиње се чистка интелектуалаца, пре десетак година, изведена под Рауловом командантском палицом. Били су оптужени да су задојени западним идејама. Варљиви су сви барометри јавног мњења на Куби, где нема слободних медија, нити је било демократских избора, али се тврди да Раул није омиљен међу Кубанцима. Колају приче да је и сам нарушеног здравља и да му је јетра страдала од неизлеченог дугогодишњег алкохолизма.