Срби отишли на викенд

Од нашег сталног дописника
КНИН, 5. августа – "Ко ће учествовати у прослави", главно је питање које се ових дана могло чути пред обележавање 11. годишњице хрватске војно-полицијске акције "Олуја" из 1995. године чија последица је био и прогон 200.000 Срба из тадашње Крајине. Хрвате ово питање, када је реч о њима самима, мучи већ годинама, а Србима је то постао проблем први пут управо ове године, јер су неки од њих одлучили да се придруже прослави, без обзира на очекивано жестоко реаговање својих земљака. Пре свега оних који су још увек у избеглиштву у Србији.

Кнински доградоначелник Драган Јерковић, члан Градског поглаварства Сања Косијер и потпредседник Градског већа Раде Симић, сви чланови Српске демократске самосталне странке, упркос поменутим протестима, одазвали су се протоколарном делу прославе. "Није то наша самостална одлука. О томе смо се договорили на регионалном нивоу СДСС-а. Ми који смо преузели ту обавезу од првог момента смо били свесни ризика, али смо, исто тако, сигурни да тиме чинимо добро свом народу. Боље да смо у власти јер ћемо једино на тај начин имати конкретан утицај на судбину Срба, у целој овој регији, него да смо изван власти и без таквог утицаја. Уосталом, нису ли недавно управо овде у Книну председник Србије Борис Тадић и председник Хрватске Стипе Месић поручили нама Србима да будемо лојални грађани Хрватске и да поштујемо њене законе, празнике и симболе. И није истина да сам ја позвао Србе да се прикључе тој прослави. Немам на то право. Није природно од српског народа тражити да у томе учествује, али је природно да Хрвати славе такве празнике. Нас троје смо запослени у органима власти, примамо за тај посао од хрватске државе плату и шта смо онда требало да урадимо? Бојкотовати прославу исте те државе? Нисмо ми у политици због себе него због оних који су нас бирали на политичке функције", изјавио је за "Политику" доградоначелник Книна Драган Јерковић.

Многи Срби, пореклом из оближњих села, викендом обично тамо одлазе, а и већина их се у село вратила из избеглиштва. Овај пут су опет отишли на викенд, али ће радо додати – и због прославе "Олује". Тако говоре и они који су ове суботе остали у својим селима. И једни и други не беже од приче о Србима "издајницима", али мање их таквима сматра од оних који се још нису вратили. Волели би да у прослави не учествују, али ни осећај за неке политичке реалности им не мањка. Било да је реч о осећању да је један овакав допринос хрватском празнику последица великог притиска на српски народ у Хрватској да Хрватску поштује и у ситуацијама које такво поштовање, у оном чисто есенцијалном смислу, можда и не заслужују, или о природној потреби српске мањине да се помакне са мртве тачке свог повратничког статуса. Осећања у Срба да им се намеће идентификовање са хрватском државом и на оним тачкама које су за њих спорне само зато што их Хрвати таквима не сматрају целу ову причу, упркос оваквим свечарским уступцима, враћа на почетак, утисак је који ових дана може да се понесе из Книна.