Исправљају се грешке у реформи српског правосуђа

Поводом вести из Брисела да Европска комисија шаље у Београд нову делегацију која треба „да исправи грешке у реформи правосуђа”, министарка правде Снежана Маловић рекла је јуче зa наш лист да није реч о новој делегацији и исправљању грешака, већ о наставку сарадње на реформи правосуђа.

„Са стручњацима из Европске комисије оформићемо радну групу која ће се бавити и реформом правосуђа и даљим унапређењем борбе против организованог криминала. Основне замерке Европске комисије односе се на недостатак појединачних образложења за неизабране судије и њиховог права на правни лек. То је исправљено. Високи савет судства поступио је по налогу Уставног суда. Управо пишемо индивидуализована образложења и већ смо Уставном суду послали око 80 појединачних образложења за неизабране судије”, каже министарка правде која је, по функцији, и члан Високог савета судства.

Снежана Маловић наглашава да је сарадња са Европском унијом у наставку реформе правосуђа веома значајна за отварање 23. поглавља преговора за улазак Србије у Европску унију, а истиче да јучерашња изјава шефа делегације ЕУ Венсана Дежера „говори више него довољно”.

Дежер је јуче рекао да је „Брисел задовољан чињеницом да власти у Београду улажу напоре у решавање питања реформе правосуђа у раној фази европских интеграција”. Он је оценио да је реформа правосуђа једна од најважнијих реформи за сваку државу и да она није лака, већ структурална реформа која се не може десити преко ноћи.

„Ми посматрамо ситуацију и ценимо напоре које власти у Београду већ сада улажу да побољшају правосудни систем”, рекао је Дежер јуче Танјугу. Упитан о писму које је недавно председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо упутио Удружењу судија Србије и Удружењу тужилаца Србије у вези са реформом правосуђа и зашто та писма нису упућена званично државним органима, него овим удружењима, Дежер је рекао да је то из простог разлога што је Барозо одговарао на писма која је добио од тих удружења.

„Веома је важно за сваку државу која жели да се прикључи ЕУ да има ефикасан и независан правосудни систем. То је оно на чему желимо да заједно радимо са српским властима. Желимо да се гарантује да је независност судства у центру. То је у интересу грађана, то је у интересу и инвеститора који размишљају о доласку овде и који желе да имају фер третман. Зато толико пажње и тежине посвећујемо томе”, рекао је Дежер јуче у Београду.

Он је посебно истакао да ЕУ истовремено поздравља напоре које власти у Београду улажу у борбу против организованог криминала и корупције и жели да ти напори донесу резултате.

После вести из Брисела, јуче је саопштена и вест да је Високи савет судства затражио од Уставног суда Србије да одложи одлучивање о уставним жалбама неизабраних судија, а тај захтев Уставни суд треба да размотри на данашњој седници.

Високи савет судства затражио је да Уставни суд застане са поступком одлучивања о жалбама неизабраних судија, како би претходно одговорио неизабраним судијама у појединачним решењима.

Како „Политика” незванично сазнаје, у индивидуализованим образложењима за неизабране судије налазе се и детаљи „због којих ће некима од њих бити веома непријатно”. Тако ће, на пример, неке бивше судије прочитати да су биле кућни пријатељи са окривљенима или да су склапале уговоре о доживотном издржавању са странкама у поступку или са судијама поротницима. То су само неки од разлога који их чине недостојним за судијску функцију и због чега нису „прошли” општи избор судија крајем децембра прошле године.

Александра Петровић