Педофили вребају слике с летовања

Експонирање малолетника на друштвеним мрежама носи много више ризика него што већина родитеља претпоставља. Када родитељ објави фотографију или видео детета, губи се контрола над тим где ће тај садржај завршити, ко ће га преузети и како ће бити коришћен у будућности – постоји опасност да буде објављен у педофилским групама.

Из Центра за сигурнији интернет (ЦСИ) рекли су за „Политику” да посебно забрињава чињеница да деца данас одрастају са дигиталним идентитетом који често почиње да се гради много пре него што могу малишани да дају сагласност за то – родитељи из најбоље намере деле успомене, али те објаве могу остати доступне годинама и једног дана утицати на приватност, безбедност или чак репутацију детета.

„Фотографије и информације које делују безазлено могу открити много података где дете живи, у коју школу иде, којим активностима се бави и какве су његове свакодневне навике. Управо такве информације могу бити интересантне особама које имају лоше намере”, рекао је за наш лист Александар Каров из ЦСИ.

Посебно у сезонама годишњих одмора корисници друштвених мрежа „преплављују” профиле објавама са летовалишта. „Нажалост, наше искуство показује да велики број родитеља није у потпуности свестан шта се дешава са фотографијама након што их објаве на интернету. Током летњих месеци посебно расте број фотографија деце са плаже, базена и других места где су малишани у купаћим костимима или оскуднијој одећи. Родитељи углавном такве фотографије посматрају кроз призму лепих успомена, али интернет их не посматра на исти начин. Фотографије могу бити копиране, сачуване, дељене на другим платформама или завршити у групама и заједницама које се баве сексуализацијом деце. То је тема о којој се тешко говори, али управо зато је важно да будемо свесни реалних ризика”, казао је наш саговорник.

Напоменуо је да је највећа заблуда да је профил „приватан” па самим тим и садржај безбедан – довољна је само једна особа са приступом фотографији да је преузме и подели даље без знања родитеља.

Често родитељи објаве обнажену фотографију детета, али сакрију лице неким стикером, а на питање да ли је то валидан ниво заштите Каров је одговорио да сакривање лица стикером свакако јесте боље него да је лице детета потпуно видљиво, али то никако не можемо сматрати адекватном заштитом.

„Идентитет детета не чини само лице. Препознатљиво може бити окружење, локација, име које је наведено у опису фотографије, подаци на профилу родитеља, па чак и карактеристичне физичке особине. Осим тога, особама које траже овакав садржај често идентитет детета није ни примарни циљ. Због тога је најбезбеднији приступ да се обнажене или полуобнажене фотографије деце уопште не објављују на интернету, без обзира на то да ли је лице видљиво или прекривено”, истакао је наш саговорник.

Посебну претњу, према подацима центра, представља злоупотреба вештачке интелигенције.

„Вештачка интелигенција је значајно повећала могућности за злоупотребу фотографија деце. Данас је могуће релативно лако манипулисати постојећим фотографијама, мењати њихов садржај, креирати лажне фотографије или видео-записе, па чак и производити садржај који никада није постојао у стварности. Оно што посебно забрињава јесте чињеница да за такве злоупотребе више нису потребна напредна техничка знања. Алати постају доступнији, једноставнији за коришћење и јефтинији него раније”, објаснио је Каров.

Посебно је нагласио да то не значи да родитељи треба да живе у страху, али да као друштво морамо бити много опрезнији са количином и врстом садржаја који објављујемо. Свака фотографија која се једном нађе на интернету потенцијално може постати материјал за неку врсту манипулације.

Из Центра за сигурнији интернет посаветовали су родитеље да пре објаве поставе себи једно једноставно питање: „Да ли би моје дете једног дана желело да ова фотографија буде јавно доступна?”, и да, уколико постоји било каква дилема, вероватно је боље да фотографију не објаве. Такође препоручују да родитељи избегавају објављивање фотографија на којима су деца обнажена или у купаћим костимима, не деле информације које могу открити локацију, школу или дневне навике детета, редовно проверавају подешавања приватности налога, ограниче број фотографија које објављују и разговарају са децом о приватности и дигиталном трагу који остаје иза сваке објаве.

„Деца имају право на приватност једнако као и одрасли. Наш задатак као одраслих није само да их заштитимо у физичком свету, већ и да заштитимо њихов дигитални идентитет који ће их пратити током читавог живота”, закључио је Александар Каров.