Pedofili vrebaju slike s letovanja

Eksponiranje maloletnika na društvenim mrežama nosi mnogo više rizika nego što većina roditelja pretpostavlja. Kada roditelj objavi fotografiju ili video deteta, gubi se kontrola nad tim gde će taj sadržaj završiti, ko će ga preuzeti i kako će biti korišćen u budućnosti – postoji opasnost da bude objavljen u pedofilskim grupama.

Iz Centra za sigurniji internet (CSI) rekli su za „Politiku” da posebno zabrinjava činjenica da deca danas odrastaju sa digitalnim identitetom koji često počinje da se gradi mnogo pre nego što mogu mališani da daju saglasnost za to – roditelji iz najbolje namere dele uspomene, ali te objave mogu ostati dostupne godinama i jednog dana uticati na privatnost, bezbednost ili čak reputaciju deteta.

„Fotografije i informacije koje deluju bezazleno mogu otkriti mnogo podataka gde dete živi, u koju školu ide, kojim aktivnostima se bavi i kakve su njegove svakodnevne navike. Upravo takve informacije mogu biti interesantne osobama koje imaju loše namere”, rekao je za naš list Aleksandar Karov iz CSI.

Posebno u sezonama godišnjih odmora korisnici društvenih mreža „preplavljuju” profile objavama sa letovališta. „Nažalost, naše iskustvo pokazuje da veliki broj roditelja nije u potpunosti svestan šta se dešava sa fotografijama nakon što ih objave na internetu. Tokom letnjih meseci posebno raste broj fotografija dece sa plaže, bazena i drugih mesta gde su mališani u kupaćim kostimima ili oskudnijoj odeći. Roditelji uglavnom takve fotografije posmatraju kroz prizmu lepih uspomena, ali internet ih ne posmatra na isti način. Fotografije mogu biti kopirane, sačuvane, deljene na drugim platformama ili završiti u grupama i zajednicama koje se bave seksualizacijom dece. To je tema o kojoj se teško govori, ali upravo zato je važno da budemo svesni realnih rizika”, kazao je naš sagovornik.

Napomenuo je da je najveća zabluda da je profil „privatan” pa samim tim i sadržaj bezbedan – dovoljna je samo jedna osoba sa pristupom fotografiji da je preuzme i podeli dalje bez znanja roditelja.

Često roditelji objave obnaženu fotografiju deteta, ali sakriju lice nekim stikerom, a na pitanje da li je to validan nivo zaštite Karov je odgovorio da sakrivanje lica stikerom svakako jeste bolje nego da je lice deteta potpuno vidljivo, ali to nikako ne možemo smatrati adekvatnom zaštitom.

„Identitet deteta ne čini samo lice. Prepoznatljivo može biti okruženje, lokacija, ime koje je navedeno u opisu fotografije, podaci na profilu roditelja, pa čak i karakteristične fizičke osobine. Osim toga, osobama koje traže ovakav sadržaj često identitet deteta nije ni primarni cilj. Zbog toga je najbezbedniji pristup da se obnažene ili poluobnažene fotografije dece uopšte ne objavljuju na internetu, bez obzira na to da li je lice vidljivo ili prekriveno”, istakao je naš sagovornik.

Posebnu pretnju, prema podacima centra, predstavlja zloupotreba veštačke inteligencije.

„Veštačka inteligencija je značajno povećala mogućnosti za zloupotrebu fotografija dece. Danas je moguće relativno lako manipulisati postojećim fotografijama, menjati njihov sadržaj, kreirati lažne fotografije ili video-zapise, pa čak i proizvoditi sadržaj koji nikada nije postojao u stvarnosti. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da za takve zloupotrebe više nisu potrebna napredna tehnička znanja. Alati postaju dostupniji, jednostavniji za korišćenje i jeftiniji nego ranije”, objasnio je Karov.

Posebno je naglasio da to ne znači da roditelji treba da žive u strahu, ali da kao društvo moramo biti mnogo oprezniji sa količinom i vrstom sadržaja koji objavljujemo. Svaka fotografija koja se jednom nađe na internetu potencijalno može postati materijal za neku vrstu manipulacije.

Iz Centra za sigurniji internet posavetovali su roditelje da pre objave postave sebi jedno jednostavno pitanje: „Da li bi moje dete jednog dana želelo da ova fotografija bude javno dostupna?”, i da, ukoliko postoji bilo kakva dilema, verovatno je bolje da fotografiju ne objave. Takođe preporučuju da roditelji izbegavaju objavljivanje fotografija na kojima su deca obnažena ili u kupaćim kostimima, ne dele informacije koje mogu otkriti lokaciju, školu ili dnevne navike deteta, redovno proveravaju podešavanja privatnosti naloga, ograniče broj fotografija koje objavljuju i razgovaraju sa decom o privatnosti i digitalnom tragu koji ostaje iza svake objave.

„Deca imaju pravo na privatnost jednako kao i odrasli. Naš zadatak kao odraslih nije samo da ih zaštitimo u fizičkom svetu, već i da zaštitimo njihov digitalni identitet koji će ih pratiti tokom čitavog života”, zaključio je Aleksandar Karov.