Sudija u ratu i u miru

Uprkos činjenici da je rođena u tadašnjem Bosanskom Brodu i da je detinjstvo i mladost provela u Skoplju, Danica Marinković, nekadašnji istražni sudija Okružnog suda u Prištini, nikada nije krila svoju ljubav prema KiM i srpskom narodu. U južnu srpsku pokrajinu, tačnije Prištinu, došla je 1974. sa suprugom, koji je kao stipendista Fabrike amortizera, dobio posao u ovom gradu.

Nekoliko godina kasnije, s obzirom na to da je prethodno završila Pravni fakultet u Skoplju, zaposlila se kao stručni saradnik u Vrhovnom sudu Kosova. Jedina je bila srpske nacionalnosti koja je radila na ovoj poziciji.

Za sudiju Okružnog suda u Prištini izabrana je 1984. Radila je u parničnom odeljenju punu deceniju, kada je jedan od istražnih sudija srpske nacionalnosti (tada su se sudije birale po ključu), odlučio da napusti sud. Dvoumila se da li da prihvati poziv predsednika suda na upražnjeno mesto jer je nova pozicija podrazumevala prelazak u potpuno novu pravnu oblast – krivicu. Dobro se snalazila na „novom” poslu, a posebno joj je, priznala je, teško padalo kada su na Kosmetu počele terorističke akcije.

Tog 15. januara 1999. kada su se u Račku sukobili pripadnici policije SR Jugoslavije i pripadnici takozvane OVK, ona je bila dežurna. Sama je odlučila da ode do tog mesta i profesionalno uradi uviđaj. Put Račka sa njom je, na njen poziv, pošao i profesor Slaviša Dobričanin, tadašnji direktor Instituta za sudsku medicinu u Prištini.

Događaj u Račku, poznato je, bio je povod za bombardovanje SRJ, dva i po meseca kasnije.

Pripadnici OEBS-a i na čelu sa zamenikom šefa misije Vilijama Vokera, pokušali su da je spreče da ode u Račak, govoreći joj da tamo sme samo sa njima i da će joj oni garantovati bezbednost. Rekla im da uviđaj vrši ona, kao istražni sudija, da ne mogu da joj naređuju, i da stranci mogu da dođu samo kao posmatrači. Uspela je, kako je kazala, da sa kolegama ode i utvrdi istinu sa kojom se predstavnici OEBS-a ni tada, ali ni kasnije nije odgovarala.

O „slučaju Račak”, kao svedok odbrane, govorila je i pred Haškim tribunalom i to u postupku protiv nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Deo optužnice koji je Miloševića teretio za ubistva nenaoružanih kosovskih Albanaca je posle svedočenja Marinkovićeve odbačen. U kasnijim sudskim postupcima pred istim sudom, tačka optužnice za Račak odbačena je i u postupcima protiv ostalih policijskih i vojnih zvaničnika.

Zbog ratnih sukoba, Okružni sud u Prištini je 1999. izmešten u Niš. Marinkovićeva kaže da nije bilo političke volje da se sudije sa Kosmeta integrišu u pravosudni sistem uže Srbije. Posle izvesnog vremena, ipak, je izabrana za sudiju Okružnog suda u Kragujevcu u kojem je radila sve do reizbora 2009, koji nije prošla. Godinu dana je bila bez posla, posle čega je izabrana za sudiju kragujevačkog Apelacionog suda. U starosnu penziju otišla je 2016. U dva mandata je bila član Saveta za borbu protiv korupcije.

Patrijarh srpski Porfirije odlikovao je Ordenom Svetog Save drugog stepena „u znak priznanja za njeno dugogodišnje i istrajno služenje istini i pravdi, kao i doprinos rasvetljavanju stradanja srpskog naroda na KiM”.

Vreme provodi sa porodicama sinova Aleksandra i Miloša, a najveće zadovoljstvo pričinjava joj druženje sa četvoro unučadi i zajednički nedeljni ručkovi. Kada nađe vremena čita knjige o istoriji Kosmeta koje su, kako kaže, jedine koje se nalaze na policama njenog stana.