До последњег даха

Уздигао је мало и прелепо карипско острво до непропорционалне политичке тежине на светској сцени, а сада, док многи предвиђају његов дефинитивни (биолошки) одлазак, опоравља се после тешке операције и очекује сусрет са својим највећим савезником, Угом Чавесом од нафтне Венецуеле: лидер кубанске револуције и његов "духовни син" као подршка у физички најтежим тренуцима најдуговечнијег светског државника. Који ће се, нема сумње, борити за опстанак до последњег даха. У томе је досад, упркос свему, без премца.

Можда успе и уочи свог 80. рођендана: сурова реалност кладионица на Интернету даје му шансе 13 према један да ће се појавити у јавности пре 13. августа, у супротном табору однос је 17 према један.  

Нови сусрет у Хавани двојице председника и као још једна "ноћна мора" Вашингтона? Јер, како наговештавају не само амерички медији, управо би бунтовни Венецуеланац могао да одигра важну улогу у непосредној будућности Кубе.

Лидер "Црвеног острва", харизматични Фидел Алехандро Кастро Руз, Кубу већ 47 година обликује мешавином солидарности и идеолошке строгоће коју противници називају суровошћу. Кастрова Куба, слободна и своја, после три и по века шпанског колонијализма и скоро шест деценија доминације Јенкија, сиромашна и због америчког трговинског ембарга дугог 44 године (што је није омело да оствари најбољи систем образовања и здравства на западној хемисфери, па је смртност деце  мања чак и од оне у Вашингтону) шаље хиљаде лекара као испомоћ земљама којима је потребна. Обучавајући бесплатно бројне стране лекаре – истовремено.

Фидел се трансформисао од револуционарног гериљероса који је збацио диктатора Батисту до совјетског штићеника, па макијавелисте који отвара земљу за страна улагања да би зауставио "слободан пад" по распаду комунистичког спонзора удаљеног десет хиљада километара, и неприкосновеног владара који домовину уздиже и туризмом, биотехнологијом, извозом никла – уз несмањено властољубље. На крају је окупљањем младих око себе (око 30.000 "социјалних радника") ушао у најновију битку против корупције и придобијања срца и душа нове генерације за очување револуције.

"Куба је изузетно привилегована нација, јер у свету у коме сви зависе од Америке то не важи за нас", пркосно ће објаснити непријатељство суперсиле чија се стратегија санкција показала неуспешном. Он сам, пак, давно је одбацио сарадњу са Светском банком и ММФ-ом, као што је са Острва избацио мултинационале попут Јунајтед фрут, Тексако и Шел – оне исте које су "погурале" америчку инвазију на Ирак.

Из бојазни да је следећа мета суперсиле у "смени режима", ауторитарни вођа државе, партије, владе и војске појачао је битку против дисидената дугогодишњим робијама, као и стрељањем тројице Кубанаца који су покушали отмицом ферибота да се пребаце до обала хиперсиле.

При том и две историјске ироније везују односе Давида и Голијата: поморска база Гвантанамо, коју су САД изнајмиле до 2033. године, постала је логор за осумњичене терористе из Авганистана, Ирака и других земаља а да још нису стали пред суд (док истовремено Вашингтон изриче највеће критике на рачун Кубе због кршења људских права), а самог Кастра као револуционара у планинама Сијера Маестре лансирао је у легенду новинар "Њујорк тајмса", што је био заправо и први Фиделов маркетиншки потез.

"Нема сумње, кубанска револуција је најважнија ствар у мом животу, а можда доживим и прославу њене педесетогодишњице", рекао ми је у кратком сусрету у Карађорђеву, током посете Београду, када му је домаћин (да ли то из данашње перспективе личи на цинизам или судбину?) био председник Председништва СФРЈ Синан Хасани. Уз осмех на растанку није ми, ипак, поручио своје уобичајено "социјализам или смрт" – можда зато што прво није али друго јесте неизбежно.

Нада Драговић

--------------------------------------------------------------------------

Рак или нешто друго

Кубански потпредседник Карлос Лаге изјавио је да ће се Кастро вратити на функцију за неколико недеља и одбацио је извештаје из бразилских новина да шеф кубанске државе болује од рака желуца. "Фидел је морао на операцију и сада се опоравља по плану. Он нема рак", изјавио је Лаге у Боливији, где је присуствовао говору председника те земље Ева Моралеса, који је Кастров савезник. И сам Моралес рекао је да се Фидел Кастро опоравља. Међутим, једне угледне бразилске новине тврде да су председника те државе Лулу да Силву из Хаване обавестили да је Кастрово стање тешко због малигног тумора на желуцу. Бразилска влада одбацила је тврдње дневника из Сао Паула.
С. Р.