Расте цена „нафтног Чернобиља”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 13. маја – Бритиш петролеум (БП) саопштио је данас да га је цурење нафте у Мексичком заливу досад коштало 450 милиона долара (358 милиона евра), сто милиона више него што је овај рачун процењен у понедељак. Процене у Вашингтону су да би цео биланс еколошке катастрофе, која постаје једна од највећих у америчкој историји, могао да буде већи од 10 милијарди долара.

Нафта се у приобаље Мексичког залива, региона који је пре пет година опустошен ураганом „Катрина”, излива још од 20. априла, када је током ноћи, из још необјашњених разлога, дошло до експлозије, огромног пожара и потонућа џиновске нафтне платформе, укотвљене 45 километара од обале државе Лујзијана. Досад је, како се процењује, исцурело око пет милиона галона (нешто мање од 20 милиона литара), а прогнозе су да би цурење могло да потраје још најмање три месеца. Платформа је иначе у сопственим резервоарима имала и два и по милиона дизел горива за сопствени погон.

Најнепосредније је угрожена делта Мисисипија, подручје од 1,2 милиона хектара, које чини 16 одсто свих америчких рибњака, и где је зимовалиште 70 одсто птица селица северноамеричког континента. Посредну штету ће претрпети локални туризам и локална економија. Председник Обама, поучен примером свог претходника Џорџа Буша, коме је споро реаговање после катастрофе коју је изазвала „Катрина” оставило трајне политичке ожиљке, већ је најавио пакет хуманитарне помоћи од 118 милиона долара.

Сви досадашњи покушаји да се бушотина зачепи показали су се неуспелим, иако су на томе ангажовани сва доступна памет и технологија. Резултата нема по свој прилици зато што је ово први удес једне нафтне платформе која је до нафте успела да дође на тако великој дубини: бушење је прво морало да савлада 1.500 метара воде, а потом још 4.000 метара стена са океанског дна.

Бушотина адекватног имена: „Дубоки хоризонт” била је иначе последња реч технологије и понос нафтне индустрије. Пошто је успешно савладала све препреке и дошла до обећавајућег резервоара нафте и гаса, на дело је ступио „Марфијев закон”, по коме „све што може да пође наопако, поћи ће”. Као могући узроци помињу се људска грешка, квар на опреми (сигурносним вентилима и хидраулици која треба да заустави доток) и комбинација свега овога. Оно што је међутим несумњиво, то је да су геолошке силе показале снагу.

Платформа је потонула, заједно са телима 11 несрећника чија се имена не помињу, јер нису Американци (нити су у било ком синдикату). Њих 115 се спасило, и њихова сведочења су међу већ 100.000 страница документа који проучава специјални конгресни комитет, саслушавајући већ два дана функционере БП-а и компанија коопераната у овом послу.

Стручњаци бушење резервоара нафте на тако великој дубини пореде са гурањем сламке кроз претходно пробушени поклопац кључалог експрес лонца. Притисак је енорман – и сведоци говоре о „шиштећем гејзиру” нафте, гаса и блата који је у ноћи 20. априла означио почетак катастрофе која је већ добила епитет „нафтног Чернобиља”.

Остаје, наравно, питање ко ће да плати за санирање природе и штету кад се изливање нафте једном обузда. По америчком закону из 1990, највећи део ових трошкова треба да сносе Бритиш петролеум и остали који су добили дозволу за бушење. Закон, међутим, одговорност ограничава на само 75 милиона долара, па је председник Обама хитро предложио нови закон који ће овај лимит померити на 10 милијарди.

Његова администрација је уз то најавила и додатну таксу од једног цента по барелу сирове нафте коју треба да плати нафтна индустрија. БП је већ примио 6.414 захтева за одштету од локалних рибара, а сигурно је да ће њихов пример следити и многи други.

Сав рачун за штету, колики год био, неће, међутим, сломити ову компанију чији је профит сразмеран њеним апетитима за нафтом: њена чиста добит је око 20 милијарди долара годишње.

Милан Мишић