Млади у лавиринту

У Србији чак 4.900 малишана живи у домовима за децу без родитељског старања и у хранитељским породицама, а половина њих живи у новом дому који се налази у њиховом родном граду. Србија је на првом месту у Европи по броју шеснаестогодишњака који пију и по броју девојчица које злоупотребљавају седативе. Чак 93 одсто средњошколаца пробало је алкохол.

Подаци Европске агенције за реконструкцију, која је прошле године спровела истраживање о болестима зависности у Србији, јасно упозоравају да су алкохол, марихуана и лекови доступни нашој деци, а старосна граница када они први пут долазе у контакт са психоактивним супстанцама пада све ниже. Ово истраживање показало је да је број пушача у школској клупи веома висок – 58 одсто средњошколаца који су учествовали у овом истраживању изјавило је да је већ попушило прву цигарету, а чак 20 одсто девојчица користило је седативе без лекарског рецепта.

Ово су само неки од упозоравајућих података из извештаја Центра за права детета под називом "Права детета у Србији 2005. године", који има за циљ да домаћој и страној јавности пружи информације о томе како се међународно загарантована права детета остварују у Србији.

Стручњаци Центра за права детета тврде да је у 2005. години за образовање наших малишана издвојено свега 3,6 одсто бруто друштвеног производа, што је за промил мање него у 2004, али и за промил више у односу на 2002. годину, кад је за образовање младе генерације издвојено свега 3,5 одсто БДП-а.

На питање – како оцењују квалитет наставе у школама, више од 70 одсто средњошколаца је одговорило да се градиво у школама излаже на незанимљив начин и да је препуно сувопарних детаља који ничему не служе. Половина њих мисли да у школи боље пролазе они који бубају него они који мисле својом главом, а забрињавајуће висок проценат је оних који су принуђени да плаћају додатне часове да би успели да савладају градиво, истичу стручњаци Центра за права детета.

Према истраживању Републичког завода за статистику, за трошкове школовања своје деце просечно српско домаћинство месечно издваја 417 динара.

Стручњаци Центра за права детета су током октобра 2005. спровели истраживање у осам великих градова Србије о томе колико су тинејџери толерантни. Истраживање обављено на узорку од 468 средњошколаца узраста 16 и 17 година показало је да више од половине средњошколаца у Србији гаји веће или мање подозрење према страним културним утицајима.

Скоро 40 одсто дечака сматра да утицаји других народа "знатно угрожавају национални идентитет" њиховог народа, док су девојчице за нијансу мање ксенофобичне од својих школских другара – трећина припадница лепшег пола "стрепи" од страних утицаја...

Занимљиво је да 17 одсто девојчица и чак 28 одсто дечака није сигурно да ли је слушање иностране музике "патриотски чин" или су чак убеђени да је то врло непатриотско понашање. Сваки пети дечак и свака десета девојчица изјављују да им није баш свеједно које је националности њихов друг из клупе, а четвртина дечака и петина девојчица не може да замисли себе у интимној вези с припадником другог народа.

Скицирајући здравствени профил малишана у Србији, стручњаци Центра за права детета су навели податке Института за заштиту здравља Србије "Др Милан Јовановић Батут" и Градског завода за заштиту здравља који говоре да стопа предшколске деце која затраже лекарску помоћ износи 77 на 1.000 деце. У току 2004. године укупно је 33.660 предшколске деце затражило помоћ лекара због повреда и тровања, а статистика говори да се деца најчешће повређују у кући – лети су то најчешће подеротине и посекотине, а зими опекотине од грејних тела која нису довољно безбедна.

Према подацима Градског завода за заштиту здравља у Београду, у 2004. години је 36 девојака млађих од 15 година родило дете, а маме су постале и 734 девојке, узраста од 16 до 19 година. Стручњаци упозоравају да малолетнице у укупном броју прекинутих трудноћа учествују са један одсто и наглашавају да се око две трећине трудноћа прекине у приватним ординацијама, које не достављају податке надлежним установама.

Стопа самоубиства за особе од 15. до 24. године у Србији последњих година константно износи осам суицида на 100.000 становника исте старосне категорије, али се ови подаци морају узети са резервом, јер се велики број самоубистава региструје као несрећан случај или се на други начин евидентира, наводи се у извештају Центра за права детета.

Стручњаци ове невладине организације такође упозоравају да расте број малишана који постају жртве трговине људима и наводе податке невладине организације за борбу против трговине људима АСТРА да је удео деце у укупном броју идентификованих жртава у 2004. години износио чак 56 одсто и да су та деца су у просеку била стара између 14 и 17 година.