Сопоћанци у Фенеку

,,У Фенек су дошли сопоћанци’’, кружи прича по београдским црквама. Многи верници су последњих недеља одлазили у овај фрушкогорски манастир из 16. века, удаљен само 25 километара од Београда, недалеко од Јакова, да провере ову вест. Сви који су били на богослужењима кажу да не могу да препознају ову светињу откако су стигла тројица монаха из Епархије рашко-призренске.

– Нисмо сви из манастира Сопоћани, ја сам из Дечана – исправља нас јеромонах Макарије кога смо затекли у великом послу спремања конака уочи сутрашње славе Свете Преподобне Параскеве или у народу познатије као Летње или Трнове Петке.

Договором епископа сремског Василија и владике Артемија, три монаха, Михаило, Макарије и Евсевије, дошла су у Фенек, задужбину деспота Стевана Бранковића и његове мајке Ангелине. Тако је овај манастир у доњем Срему постао мушки, а две старије монахиње које су у њему живеле премештене су у Хопово и Радовашницу. Нови настојатељ Фенека, отац Михаило, неко време је после Сопоћана боравио и у Америци, у манастиру Светог Германа на Аљасци.

Влага и комарци

– Овде смо већ нешто више од шест недеља и полако се привикавамо на живот у сремској равници. Манастирски комплекс је велики, а нас је мало тако да има много посла, али, хвала Богу, и верни народ нам помаже поготову сада када се припремамо за славу 8. августа – прича отац Макарије, који нам помало у поверењу признаје да му највише сметају комарци којих у Дечанима није било.

Храмовна слава Фенека је Света Петка, која се слави 27. октобра, јер су у манастиру једно време почивале мошти ове светитељке из Епивата која се упокојила у 11. веку. На том месту је Ангелина Бранковић подигла капелу где се и данас налази бунар са лековитом водом за коју народ верује да исцељује разне болести. ,,Јаково сутра слави Свету Петку Римљанку и у нашем манастиру епископ Василије ће служити Свету литургију, јер је тај дан народно-црквени сабор у овом крају’’, објашњава монах Макарије, додајући да народ често мисли да је реч о једној истој светитељки пошто имају иста имена.

У одсуству игумана Михаила, који је отишао у набавку пик-апом који су добили на коришћење од једног познатог земунског ресторана, отац Макарије показује конак. Нови прозори, замењени пре неколико година, не дихтују баш најбоље. Киша, праћена олујним ветром, тог јутра продрла је у многе келије. Да би се заштитио овај изузетан споменик културе од даљег пропадања неопходно је заменити цреп на крову конака који је садашњи свој изглед добио почетком 19. века.

– Највећи проблем је влага. Темељи цркве су санирани и зидови исушени, али тај посао чека и конак како не би начисто пропао. Многи су већ долазили обећавали помоћ, али видећемо шта ће од тога бити – каже монах Макарије.

Недавно су манастир посетили и челници нове београдске општине Сурчин, у чијем атару се и налази манастир. Пошто је била велика врућина, питали су оца Михаила да ли хоће да им поклоне један клима уређај. Већ сутрадан су дошли мајстори и у владичанском салону, где се примају и гости, инсталирали еркондишн.

Карађорђево благо

Манастир Фенек, у којем се као велика светиња чува и делић моштију свете Петке чије се нетрулежно тело налази у румунском граду Јашију, сведок је разних историјских дешавања. Први пут се помиње у минеју јеромонаха Захарија из 1563. године. Фенек (на мађарском та реч значи дно, а има теорија да назив потиче од митске птице феникс), после надирања Турака, постао је центар окупљања српске властеле и монаштва. У Фенеку су се 1788. године састали кнез Алекса Ненадовић и аустријски цар Јосиф. За време Првог српског устанка у њему је кратко боравио вожд Карађорђе о чему постоји натпис на на плочи у зиду цркве, као и монаси манастира Студеница са моштима светог Симона, српског краља Стефана Првовенчаног. У Првом светском рату манастир је запаљен, а у Другом готово потпуно разорен, а драгоцености разнесене.

Фенек је последњих година био на удару и многих лопова. Прошле године, уочи славе, нестале су копије радова игумана манастира писца и преводиоца Викентија Ракића чији се оригинали чувају у Матици српској, а и још неколико украсних сребрних предмета. И ново братство је чуло за легенду која кружи међу ловцима на благо како је Карађорђе у олтару цркве закопао злато.

– Причали су нам да је неко ноћу пре шест година упао у цркву и копао испод часне трпезе. Ујутру су монахиње затекле раскопан под. Многи мисле да лопови нису отишли празних шака – препричава отац Макарије оно што је чуо од народа.