Арабалов обрачун

Прво извођење представе "Carta de amor" Фернанда Арабала (рођен 1932) у нашој земљи биће на предстојећем, 40. Битефу. Ексклузивно за "Политику", глумица и преводилац ове драме, Добрила Стојнић, први пут говори догађају којем ће 29. септембра у Битеф театру присуствовати и сам писац, који је и председник жирија Битефа.
И сама "дете Битефа", Добрила Стојнић је његов учесник од првог фестивала када је играла у представи Атељеа 212 "Хамлет у подруму" по Шекспиру, у режији Слободанке Алексић. Тада је публика први пут видела и једно Арабалово дело, сада антологијско "Гробље аутомобила".
Добрила Стојнић тренутно има поприличан број представа у којима игра: "Фрида Кало", "Човек случајности", "Судија", "Бергманова соната", "Балканска пластика"…

Како сте дошли до овог Арабаловог текста, до сада код нас неизвођеног?

– Прочитала сам у  француском часопису "Театар" да ову драму игра чувена Франсоаз Фабијани, затим сам питала  Јована Ћирилова којим путем даље, а он  ме је упутио у Институт "Сервантес" у Београду. Како је превод на српски био јако лош,  седнем и преведем, за један дан!

Откуд Вам тако добро знање шпанског језика?

– Захваљујући теленовелама! – смеје се Добрила Стојнић. Ето, успела сам, гледајући их, да одлично савладам језик и преведем једног Арабала. Хуан Фернандо Алориага, директор "Сервантеса", био је веома задовољан мојим преводом и послао је пројекат у Мадрид. После два месеца стигло је одобрење, подршка Министарства културе Шпаније и "Сервантеса", уз хонорар од 3.000 евра. Међутим, то је било недовољно да се плати цела екипа, редитељ Тања Мандић Ригонат, Милена Ничева Костић Јевтић, костимограф, композитор Игор Гостушки, Зоран Јерковић, дизајнер звука, а  у екипи је и дечак који игра малог Арабала. Осим извођача и аутора, ту су и шминкер, па инспицијент, ја радим костим…

Арабал је познат као мајстор надреализма, али и писац  театра суровости. Његови "Гробље аутомобила", "Лисице на цвећу", "Архитекта и асирски цар" или роман "Убица из зимске баште" који је код нас објавила "Народна књига", или филм "Вива ла Муерте", улазе у антологију уметности 20. века. С обзиром да је ово прво извођење у нашој земљи, реците нам нешто више од делу…

– Први пут је овај текст изведен у позоришту пре три године. "Љубавно писмо" је Арабалова интимна исповест о оцу који је, у време грађанског рата у Шпанији, као  противник  Франка осуђен на смрт. Из неких  докумената до којих је Арабал успео да дође када је имао 15 година, сазнао је да је оца, заправо, потказала његова супруга, Фернандова мајка! Због тога је у својој деветнаестој години прекинуо са њом све везе. Више јој се никада није јавио, пуних 60 година. Овим текстом покушава и да себе искупи због тог те тешке одлуке. Написао је монолог Мајке која седи сама у тоталној тишини, и више од пола века чека писмо, глас од сина… Причињава јој се да звони телефон , разговара са имагинарним Сином, каже му: "Баш је лепо да се јављаш на мој рођендан"…

– Има толико много дивних, поетских пасажа у којима се Мајка присећа шта јој се све Син причао, обраћа му се као "радости живота"... Треба знати да је Арабал  у једанаестој години у Мадриду добио своју прву награду као изузетни, натпросечни литерарни таленат. Зато је и могао да, иако је био дете политичког затвореника, због изузетног талента добије стипендију да студира права. У самој драми за једно лице коме смо додали и дечака, Арабал се преко Мајке обрачунава са системом репресије, па отуда и поднаслов – "Као кинеско мучење". Стално се провлачи мото: "Маћеха историја, грађански рат донели су нам кинеско мучење". Драма се итекако тиче и нас овде, јер много је таквих прича и у нашој ближој историји. Тема потказивања и издаје је универзална, тога је било у многим земљама.

Велика је привилегија, али и обавеза и узбуђење да у публици имате такву легенду театра.

– И не само то, Арабал долази пре почетка Битефа и учестоваће са нама у раду на представи. А када су чули да ће Арабал бити у жирију, и да је већ 40. Битеф, најавили су долазак и славна Нурија Есперт и – Питер Брук. Тешко ко може да се похвали да је у публици имао такве великане, легенде театра. Желим на крају да кажем да нам је изузетно  важно да је наслов драме остао у оригиналу "Carta de amor", не само због мелодије језика већ и због истог наслова, "Љубавно писмо", популарног комада нашег писца Косте Трифковића.

-----------------------------------------------------------

Арабал председник жирија

Кажете да ће премијери присуствовати и сам Арабал?