Математика за радост

Виђао сам спорије евакуације приликом неких пожара, рекао је Предраг Марковић, председник Народне скупштине Србије, једном кад су се посланици скоро сударали на вратима, журећи да изађу из сале, пошто су обавили посао – дали су кворум за почетак заседања. Врата, међутим, никад нису тесна кад се улази у салу за одржавање седница Скупштине. Тада се, углавном, решавају "математички проблеми" – како достићи магичну бројку за кворум.

Понекад је математика, она права, средство за опуштање, бар за Милољуба Албијанића, шефа посланичке групе Г17 плус. У јеку припрема свршених основаца за пријемне испите, било је актуелно превирање у Г17 плус. Милољуб Албијанић имао је пуне руке посла, да не кажемо проблема, са пребројавањем посланика на које, сасвим сигурно, може да се ослони и за обезбеђивање кворума и за "исправно" гласање. Увек насмејаном Албијанићу тих дана није било до смеха, али, упркос проблема, осмех му је заблистао захваљујући једној математичкој једначини која га је сачекала на столу у скупштинском ресторану. Видевши папир са задатком, професор математике Албијанић мислио је, прво, да се неко с њим шали јер није знао ко га је ту оставио. Тајна је, међутим, брзо решена – један од конобара донео је Албијанићу задатак, које његово дете није умело да реши, па да помогне. Професор је задатак решио, како нам је рекао, за минут и по и то са "задовољством, то ми је баш било добро дошло за опуштање". Кад је конобар пробио лед, Албијанић је добио још једну једначину за решавање, овај пут куваричином детету. И то је решено на опште задовољство.

Било је дана и седница, кад је владајућој коалицији "скупштинска математика" стварала такве проблеме да ништа није могло да помогне. Осим малих политичких нагодби. Тако је, на пример, на јулској седници Административног одбора, на којој се расправљало о систематизацији и организацији у српском парламенту, коју социјалисти баш никако нису хтели да прихвате, све завршено – погодбом. Ситном, али, ипак, погодбом. Ова седница трајала је, са паузама, готово цео дан, а расправа је била таква да је, увек смирени, Жарко Обрадовић (СПС) у једном тренутку рекао председавајућем Петру Цветковићу (ДСС): "Шта је теби, човече, с ким полемишеш? Па, нема демократа, нема радикала, ако ми устанемо и одемо, ви немате одбор. Нема седнице." Обрадовић и Зоран Анђелковић (СПС) се, после паузе, нису вратили на седницу, а онда се разговарало, преговарало, да би се на крају седница наставила и систематизација је, са козметичким променама, ипак усвојена. Прави разлог повратка социјалиста могао се видети истог дана када је Предраг Марковић заказао ново ванредно заседање, а на дневном реду се нашао избор члана Савета НБС. На тој тачки су социјалисти инсистирали дуже време, али она никако није стављана на дневни ред јер нису сви који треба да предложе предложили своје кандидате. Социјалисти су, захваљујући Административном одбору, на летњу паузу отишли изборивши се да њихов кандидат Борко Крстић буде изабран за члана Савета НБС. Лошије среће су били са постављањем својих кандидата у управне одборе болница и клиничких центара. Њима је обећано да ће то, као што је договорено још кад је формирана влада, бити урађено баш уочи гласања за избор Иване Дулић-Марковић за потпредседника владе. Дулић-Марковић је изабрана, а управни одбори у којима, како за "Политику" каже Зоран Анђелковић, и даље раде у истом саставу, дакле "главну реч воде кадрови Демократске странке." Анђелковић најављује да ће то питање бити постављено.

-----------------------------------------------------------

Значка је закон