Америку плаши Европа

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка
Ва­шинг­тон, 16. ма­ја – Нај­ве­ћа еко­но­ми­ја све­та, аме­рич­ка, иза­шла је из шок со­бе и успе­шно се опо­ра­вља, али је још па­ци­јент ко­га тре­ба не­го­ва­ти. Због то­га стре­со­ви ко­је има због не­во­ља код пре­ко­о­ке­ан­ских са­ве­зни­ка, ни­су јој до­бро­до­шли.

Упра­во са­оп­ште­на април­ска ста­ти­сти­ка о ов­да­шњим еко­ном­ским кре­та­њи­ма да­је на­и­ме по­во­да за оп­ти­ми­зам, али се на до­га­ђа­ња у ЕУ – по­вра­так пе­си­ми­зма по­сле по­чет­не еуфо­ри­је због до­го­во­ра о ства­ра­њу ста­би­ли­за­ци­о­ног фон­да од 750 ми­ли­јар­ди евра за спа­са­ва­ње Грч­ке и спре­ча­ва­ња да се њен сце­на­рио ре­при­зи­ра у не­ком дру­гим еко­но­ми­ја­ма евро­зо­не – ов­де гле­да са ве­ли­ком за­бри­ну­то­шћу. Глав­ни страх је да би про­ду­же­на не­из­ве­сност мо­гла да до­ве­де до гу­бит­ка по­ве­ре­ња ин­ве­сти­то­ра у гло­бал­ни фи­нан­сиј­ски си­стем, што би по­го­ди­ло и Аме­ри­ку.

Глав­на ка­рак­те­ри­сти­ка аме­рич­ке еко­но­ми­је у апри­лу би­ла је по­вра­так са­мо­по­у­зда­ња ов­да­шњих по­тро­ша­ча ко­ји су се „отво­ри­ли” за 366 ми­ли­јар­ди до­ла­ра – чак за де­вет од­сто ви­ше не­го у де­цем­бру про­шле го­ди­не. То је зна­ча­јан до­пинг еко­но­ми­ји у ко­јој по­тро­шња уче­ству­је са чак 70 од­сто. Исти­на, април­ска по­тро­шња је за че­ти­ри од­сто ма­ња од оне пред­ре­це­си­о­не, али је тренд успо­на очи­гле­дан.

А апри­лу је отво­ре­но и 290.000 но­вих рад­них ме­ста, али та број­ка ни­је по­пра­ви­ла из­у­зет­но ви­со­ку сто­пу не­за­по­сле­но­сти од 9,9 од­сто. Шта­ви­ше, про­це­не су да ће про­ћи го­ди­не док се си­ту­а­ци­ја у овој обла­сти не вра­ти на „нор­мал­ну” сто­пу од пет од­сто ко­ја је би­ла уоби­ча­је­на пре не­го што су са Вол­стри­та кре­ну­ле пр­во фи­нан­сиј­ске, а по­том и оп­ште еко­ном­ске не­во­ље.

Ин­ду­стриј­ска про­из­вод­ња је по­ра­сла за 0,8 од­сто. Ина­че, пред­ви­ђе­ни еко­ном­ски раст за 2010. ов­де је ре­ла­тив­но ви­сок: 3,2 од­сто, по­го­то­во у по­ре­ђе­њу са оним што се пред­ви­ђа за Евро­пу, где ће се еко­но­ми­ја по­ме­ри­ти са­мо за сла­ба­шних је­дан од­сто.

„Сте­за­ње ка­и­ша”, не са­мо у Грч­кој, не­го и у Шпа­ни­ји и Пор­ту­га­ли­ји, па и у Бри­та­ни­ји као и у не­ким дру­гим зе­мља­ма ЕУ ко­је су до­би­ле опо­ме­не због фи­скал­не не­ди­сци­пли­не, Аме­ри­ку по­га­ђа та­ко што ће њи­хо­ва сма­ње­на по­тро­шња, уз исто­вре­ме­но сла­бље­ње евра, сма­њи­ти њен из­воз у Евро­пу, ко­ји чи­ни пе­ти­ну ње­ног укуп­ног екс­пор­та. То ће, до­ду­ше, до­не­кле би­ти ком­пен­зо­ва­но ве­ћом про­да­јом аме­рич­ке ро­бе у Ази­ји, ко­ја је као ре­ги­он пр­ва иза­шла из те­ку­ће ве­ли­ке кри­зе, нај­ве­ће од оне из три­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка.

Ти­мо­ти Гајт­нер, чо­век за­ду­жен за фи­нан­си­је у ад­ми­ни­стра­ци­ји Ба­ра­ка Оба­ме, из­нео је у про­шли пе­так оп­ти­ми­зам да ЕУ има ка­па­ци­те­те да спре­чи ши­ре­ње „грч­ког ви­ру­са”, оце­њу­ју­ћи усво­је­ни про­грам из­ба­вље­ња „ве­о­ма ја­ким”.

Па ипак, не­ла­го­да је ве­ли­ка, по­го­то­во по­сле нај­но­ви­јег упо­зо­ре­ња Ме­ђу­на­род­ног мо­не­тар­ног фон­да упу­ће­ног на адре­се ве­ли­ких еко­но­ми­ја, да мо­ра­ју да „су­штин­ски” сма­ње сво­ју по­тро­шњу и по­ве­ћа­ју по­ре­зе, ка­ко би из­бе­гле ону вр­сту про­бле­ма са ко­ји­ма се су­о­чи­ла Грч­ка. Ме­ђу они­ма на ко­је се то од­но­си је Аме­ри­ка, ко­ја та­ко­ђе има ве­ли­ки бу­џет­ски де­фи­цит: на сва­ки до­лар ко­ји по­тро­ши ње­на фе­де­рал­на ад­ми­ни­стра­ци­ја, 40 цен­ти је по­зајм­ље­но. Про­це­на ММФ је да ће до 2015. аме­рич­ки фи­скал­ни де­фи­цит до­сти­ћи 110 од­сто од бру­то на­ци­о­нал­ног про­из­во­да – са 73 од­сто ко­ли­ко је из­но­сио 2006, пре не­го што је кри­за у сре­ди­шту ње­них фи­нан­си­ја свет гур­ну­ла у ре­це­си­ју.

М. Ми­шић