Одлазак славне пророчице

"Заувек је отишла жена која је знала будућност боље него многи други прошлост", пише у јучерашњој читуљи објављеној у "Политици", поводом смрти Дубравке Мелке. Отишла је на онај, вероватно бољи, свет, пророчица Вава – доброћудна жена која је крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века широко отворила врата магијским и езотеричним читачима наших судбина.

Да је ово Америка, смрт најславније југословенске пророчице објавио би њен агент за штампу, али, пошто је ово Србија, за Вавину смрт сазнали смо листајући последње стране "Политике". Три умрлице њених најдражих.

Иако је феномен пророчица у бившој Југославији започео видовитом Вангом, мистичном старицом из Бугарске, која је давала политичке, здравствене, брачне и временске прогнозе и коју су, узгред, веома ценили сам бугарски партијски и државни врх, па је потом на езотеријском трону Вангу наследио руски маг Ален Чумак, репетитор космичке енергије, којим су се бавили Руска академија наука и КГБ, тек је Вавиним магичним наступима пружена прилика за углавном опскурне најављиваче будућег – попут "јавља ми се" Трговчевића, Клеопатре или видовите Зорке.

Вава, жена која је себе сматрала Босанком – Југословенком, била је прва пророчица која је схватила и искористила снагу медија, док су политичари схватили њену снагу и потенцијал, користећи њена искрена левичарска и пројугословенска убеђења, како би Свевишњег, звезде и планете окренули на Слобину и Мирину страну. Био је то почетак анестезирања народа и распиривања масовног оптимизма у најгорим тренуцима, када је нација више веровала смиреној и благој жени рођеној у Босанском Новом него мудрацима из естаблишмента.

Од 35 година радног стажа, Дубравка Мелка је 30 провела као грађевински техничар у предузећу "7. јули". Никада није напустила идеале комунизма. Била је активни друштвено-политички радник. Можда је зато прорицала да ће Србија постати Калифорнија, а да ће Милошевић владати само 49 година.

Она се волшебно појавила у ноћном програму Радио Београда 1987. године, што је тада представљало преседан, радио-игру која се претворила у сензацију и почетак масовне хипнозе у којој су цветале руже, у којој се рађала нова Србија у којој се никада неће ратовати, у којој фронт на Косову никада неће бити отворен.

После искуства на радију, Вава је прешла у тада најтиражнији недељник у СФРЈ – Радио и ТВ ревију, где је одговарала на писма читалаца. Сваке недеље, 10 одговора је хипнотисало грађанство друге Југославије. Она је тада плаћана као обичан хонорарац.

На Радио "Политици" је водила "Вавигрицу", а постала је сарадник и Студија Б, Радио Панчева, загребачког "Викенда", сарајевског часописа "Уна"...

Њен телефон је била најтраженији. Никада јој, међутим, корисници њених прорицања нису били захвални. На адресу "Ревије", после годину дана неописиве славе, Вава је добила само једну честитку за Нову годину. С текстом: "Ко ми је украо гуме с аута".

Обећавали су јој девизе, злато, виле, али њени пријатељи тврде да никада није наплаћивала услуге несрећним људима. Нико је никада није назвао варалицом, што се за њену професију сматра највећим комплиментом. У последње време није се оглашавала. Боље од свих је знала да будућност коначно долази по њу.