Допинг за долар

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 18. маја – Кина је поново у улози америчког кредитора број један, коју јој је накратко био преотео Јапан, показују најновији подаци овдашњег Трежери департмента у чијој надлежности су америчке финансије.

Реч је о статистици за март, дакле пре драмског врхунца и доношења мера за расплет кризе у еврозони, али пошто је „грчки синдром” и у марту био увелико на делу, повећане куповине обвезница којима Америка финансира свој буџетски дефицит узимају се као потврда јачања поверења у долар – и исто тако неповерења у стабилну будућност евра.

Свој улог у америчке вредносне папире Кина је повећала за два одсто (реч је о првом скоку од прошлог септембра). Укупно, Кина на овај начин кредитира Америку са 895 милијарди долара.

Јапан је такође у марту повећао своје куповине америчких обвезница, у његовом случају за 2,1 одсто, и са тим се његов укупан улог попео на 784 милијарде. Укупно, у рукама странаца, данас је 3,9 билиона (хиљада милијарди) долара.

Реч је о дугорочним улагањима по (за Америку) повољним условима, што значи да је каматна стопа ниска, између 1,40 и 1,75 одсто, али за државе које имају суфиците (и друге инвеститоре) упркос томе привлачна, с обзиром на амерички рејтинг солидног дужника – и поверење у њену економију.

И то упркос њеном повећаном задуживању: само у марту Америка се задужила за 140 милијарди, што је, како наводи данашњи „Вашингтон пост”, нови рекорд. Стари је био 135,8 милијарди, евидентиран у мају 2007.

Све ово је својеврсни „допинг” за долар, у околностима када расту бриге око крајњег исхода дужничке кризе у Европи, са једне, а америчка економија показује знаке стабилног опоравка, са друге стране. У прва три месеца ове године, њена економија је расла темпом од 3,2 одсто (на годишњем нивоу), што је праћено и највећим скоком личне потрошње у последње три године, поузданим доказом да су опоравак почели да осећају и грађани.(/slika2)

Али смркавање у еврозони не доноси само свитање у Америци: нестабилност са друге стране Атлантика дугорочно не одговара ни њој. Поред раније већ констатованих претњи које то доноси – смањивање тражње за америчком робом и подривања стабилности глобалног финансијског система – једна од посредних компликација је и губљење интереса Кине да своју из овдашњег угла изузетно потцењену валуту бар донекле уравнотежи са доларом.

Слабљење евра смањује наиме и кинески извоз у Европу (у последња четири месеца јуан је у односу на евро скочио за 14,5 одсто) показујући тиме да ни најбрже растућа велика економија света није имуна на поремећаје у ЕУ. Последица је да се тиме елиминише сваки интерес Пекинга да мења постојећи однос своје валуте са оном главног трговинског партнера, јер би тиме успорила свој економски раст.

Повећање сопственог извоза је иначе и један од стратешким америчких циљева – Обамин план је да га удвостручи до 2015. – па дугорочна нестабилност у еврозони и њени потенцијали да изазове и глобалне поремећаје не иду томе у прилог.

„Ко зна где ће евро бити следећег месеца, за шест месеци или за годину дана”, речит је у овом погледу коментар Герија Лока, америчког секретара за трговину.

М. Мишић