Евро на раскрсници

Опасност од дезинтеграције европске монетарне заједнице није до краја отклоњена, али милијарде помоћи за сада су зауставиле прекомерно саплитање евра, оценио је за наш лист проф. др Давор Савин, после одлуке ЕУ и ММФ-а да Грчкој одобре 45 милијарди евра помоћи како би јој се омогућило да отплати дуг који је доспео овог месеца.

– Овим стабилизационим планом ЕУ је добила време, али није отклонила структурни и институционални проблем који је највећу монетарну агломерацију света довео до ивице колапса. План је послао поруку финансијском тржишту да Унија неће допустити распад еврозоне, што је тржиште намах прихватило, реагујући позитивно – евро је ојачао. Оживели су, такође, и берзански индекси. Еуфорија је, међутим, трајала свега један дан, колико је било потребно да се постави неколико питања о макроекономском сценарију на која није био понуђен смислени одговор. Због тога су неповољни тржишни трендови настављени. Последњих дана евро је пао на најнижи ниво у односу на долар у протеклих 18 месеци. Та тенденција ће се по свој прилици продужити бар још неко време”, процењује др Савин.

Да би у земљама различите економске структуре и индустријске моћи функционисао заједнички новац, подсећа Савин, била су предвиђена одређена монетарна и фискална правила која је свака држава морала испунити да би могла да постане чланица европородице. Грчка је, међутим, користила нетачне статистичке податке о стању свог јавног дуга и буџетског дефицита. Премда није испуњавала ниједан фискални критеријум, ушла је у ЕМУ, што се данас показује као грешка, подједнако за њу и за Европу.

Каматне стопе су Грчкој као новопридруженој чланици Уније одмах снижене, кредити су обилно притицали, унутрашња потрошња је расла, социјална права проширена (у просеку грчки радник одлази и до 10 година раније у пензију него немачки). На другој страни, привреда није била оспособљена да већом ефикасношћу одговори на растућу конкуренцију на међународном тржишту робе и услуга. Као чланица заједничке валуте земља није могла да депресира валуту, нити да по вољи снижава камате, што је у надлежности ЕЦБ. Једини начин да повећа своју конкурентску способност јесте снижење трошкова пословања, превасходно плата и подизање продуктивности.

Грчка је, тврди Савин, била неспремна да учини и једно и друго. Финансијско тржиште оцењује да то неће успети ни сада, упркос оштрим рестриктивним мерама којима је, под притиском, прибегла и због тога третира грчке државне обвезнице као другоразредне. Стабилизационе мере, смањење плата, виши порез на додату вредност, редуцирање јавне потрошње, опорезовање од базена до чамаца и јахти, подизање границе пензионисања и друге, још више ће оборити раст БДП и на тај начин умањити укупне пореске приходе. Фискална ситуација ће се погоршати.

ЕУ ће Грчкој уплатити новац који ће она потом ретрансферисати својим кредиторима. Другачије речено, грчки повериоци ће сами себи исплатити њене обавезе и тако спречити колапс својих банака. А, егејском дужнику, који сада у Европи мора понудити највишу каматну стопу на државне обвезнице, на тај начин биће смањени трошкови нових кредита. Овом операцијом неће бити извршен никакав трансфер реалних средстава, нити ће Грчка тиме „вратити” дуг.

ЕУ је прихватила колективни модел за спасавање појединих чланица, али сада мора успоставити правила колективне дисциплине, како наменска средства помоћи не би била злоупотребљена. Мастрихтски критерији показали су се неефикасним и нефункционалним. Стога је ЕМУ пред ултимативном алтернативом: или ће изградити бољу архитектуру контроле и управљања макроекономским агрегатима, у складу са прихваћеним критеријима или ће престати да постоји.

 ------------------------------------------

Негативне стопе

ММФ предвиђа за ову и следећу годину негативне стопе раста грчког БДП. Услед тога њен јавни дуг до 2014. године неће бити смањен, већ обрнуто – повећаће се. У каснијим годинама раст БДП-а неће бити довољан да омогући враћање дугова из оствареног дохотка. Полазећи од реалистичне претпоставке да ће БДП Грчке у раздобљу 2010. – 2012. бити укупно смањен за око 12 одсто, учешће дуга у БДП-у могло би бити 155 процената. Са просечном реалном каматном стопом на дуг од пет земаља морала би остваривати примарни вишак у буџету од око осам одсто, да би дуг у вредности БДП-а остао непромењен.

Да би кредитори дошли до реалних средстава једини начин за то је да земља оствари вишак у текућем билансу. То, пак, значи да Грчка мора повећати извоз и то осетно, при датом обиму увоза. Ако еластичност иностране тражње за грчком робом и услугама буде мања од јединице, конкуренција ће утицати да односи размене за хеленску републику остану стално негативни.

Посматрано са те тачке гледишта, Грчка никада неће вратити дугове у које је запала предимензионираним и неконтролисаним трошењем. Део тих дугова ће бити репрограмиран, отписан, опроштен... али Грчка остаје дужна.